Дечја светосавска академија на Цетињу

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије благословио је 27. јануара 2019. године, на Савиндан, Дечју светосавску академију на Цетињу.

Он је честитајући деци школску славу казао да је поштовање Светога Саве започето на овим просторима и да то сведочи календар из 1494. године који је штампан у Ободској, Цетињској штампарији, када је у њему уписано име Светог Симеона Мироточивог и Светога Саве.

-То није случајно, Свети Сава је био одређен од свог оца да управља Херцеговином која је онда била до манастира Милешева. Манастир Морача, Никшић, дурмиторски крај, све је то Стара Херцеговина, Црна Гора је постала тек у 19. вијеку послије ослобођења од турског ропства, рекао је Владика и нагласио да је поштовање Светога Саве присутно не само у Херцеговини, већ и на просторима старе Црне Горе и Црне Горе која се обликовала у 19. веку.

Високопреосвећени је истакао да се нигде не помиње Свети Сава као на овим просторима, тако имамо: Савин лук, Савина вода, Савин кук, Савино ждријело…., 15 цркава је посвећено Светом Сави а међу њима и црква на Његушима, где и данас има породица које посте пост Светог Саве, Дробњаци прослављају Савиндан као крсну славу...

-Од Црнојевића па до Петровића – последњег краља Николе, Свети Сава је био учитељ пута који води у живот, који води Христу који је једини пут истине и живот. То је његово служење не само овоме народу већ и шире, јер је Свети Сава васељенски учитељ и просветитељ.

Митрополит је подсетио да је у 13. веку записано да постоје две најзначајније личности у хришћанској Европи: Свети Сава Немањић на Истоку а на Западу је Фрања Асишки који су били савременици. Истакао је да је име Светог Саве присутно свуда у свету а поготово данас кад су се наш народ и Црква проширили на свих пет континената.

Исказао је радост што Цетињани настављају традицију својих предака истичући да оно што је Божје је вечно, а слуга те Божје истине и правде јесте упавао Свети отац Сава.

Сабране у Његошевој сали на манастирском имању код Даниловке поздравио је и честитао славу и протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар Митрополије црногорско-приморске.

Документујући да Светосавска академија траје вековима у Црној Гори, а поготово на Цетињу, отац је прочитао запис о прослави Светог Саве на Цетињу још од оснивања основне школе 1834. године у Цетињском манастиру: -Редовно прослављање Светога Саве у школама у Црној Гори започето је од времена књаза Данила. Први пут је Свети Сава на иницијативу књаза Данила прослављен 1856 године као школска слава.

Отац Обрен је казао да је у задњим деценијама 19. века прослављење Савиндана попримило још свечанији карактер. -За Светосавску академију и прославу 1893. године забележено је у школском љетопису да је била најсвечанија. Прослави су присуствовали књаз Никола, књажевић Данило, кнез Петар Карађорђевић, велики војвода Мирко са многим чиновницима из грађанства.

Поткрепљујући чињеницу да је сам књаз Никола био централа личност у промовисању и развијању култа Светог Саве у Црној Гори у смислу просвете, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић је навео да је књаз редовно присуствовао светосавским школским прославама и поводом празника уприличавао пријеме на двору за учитеље и школску децу, и тим приликама даривао их пригодним поклонима.

Светосавску беседу произнео је ђакон Александар Лекић подсећањем да је наслеђе Светог Саве које нам је завештао многоструко: -Дао је обиље плодова као прави монах и духовник, вриједан писац, велики градитељ, риједак дипломата и државник, врсни учитељ, први српски архиепископ и устројитељ-организатор Цркве. Наше покољење је пред собом имало и има два искушења када је у питању однос према, без сумње, највећој личности наше историје, Светом Сави. Чини се да Светог Саву или умртвљујемо или отписујемо из живота, говорио је данас блаженопочивши професор отац Радован Биговић. А и у једном и у другом случају резултат је поражавајући. Остајемо жедни јер остависмо извор воде живе и ископасмо студенце испроваљиване, који не могу држати воду.

Појаснио је ђакон Александар да Светог Саву умртвљујемо кад га прослављамо обичајно, сводимо на неку националну величину, недостижну личност, као и када га приказујемо као нововековног просветитеља који се залагао за просвећење и школу без помињања вере. Таква тумачења су, како је казао, цитирајући владику Амфилохија, сузила васељенску свечовечност Светог Саву и умањила његова универзалност, чиме је учињена неправда не само Светом Сави, већ преко њега и његовом народу и светосавској вери православној.

Нагласио је да нам одлука Светог Саве да побјегне на Свету гору, иако је био послушан и примеран син, да би се родио нови живот, помаже да схватамо да је он итекако наш савременик. Кроз неколико година, сам Немања (Симеон) оставља престо и прима монашки чин, одлази на Свету гору.

-Зар нисмо и сами свједоци данас сличних примјера, можда не увијек толико радикалних као Савин? Родитељи, родбина и друштво гледају са подозрењем и противљењем дјецу и младе који желе да иду у Цркву и живе црквеним животом пуним плућима. Иста ти млади људи врло често, после неког времена, својим примјером утичу на своју укућане па и они почну да посте, да се причешћују, да живе хришћански. И, ето нам светосавског препорода!

Као друго искушење, отац наводи, потпуни прогон Светог Саве из живота нашег народа и друштва за време комунизма: -Али, Богу хвала, Црква је, након комунистичког ропства, васкрсла, вјеронаука се вратила у школе у Србији и Републици Српској, вратиле су се светосавске прославе у школама. У Црној Гори смо обновили светосавске свечаности у свим градовима, али, врата школе осташе затворена за нашег свеца!

Указао је на то да постоји озбиљан јаз између светосавске и савремене световне просвете, и закључио да не треба одустати од знања и школе, али ни од дијалога са савременом науком. Свети Сава би од нас тражио да будемо храбри и да се не бојимо нових сазнања. Задатак хришћана и јесте да докаже да наука и вера не треба да буду супростављене:

-Оне само дају одговоре на различита питања: науке се пита о оном како функционише свијет и како је настао, а вјера нам говори о томе зашто је настао и који је смисао живота људског. Светосавска просвета учи нас правој вјери и правом живљењу. Сава нам је предао вјеру као оклоп, крст као оружје, љубав као штит, као мач – ријеч Божју.

Ђакон Александар Лекић на крају беседе је поручио деци сабраној на прослави, да је у животу најважније понети зрно вере из којег може израсти раскошно дрво и дати много плодова и да је Свети Сава наша вечита прича, никад до краја испричана и завршена: -Несумњиво, имамо велики дар што можемо поносно рећи да је Свети Сава отац нашег народа. Али, тај дар није толико привилегија колико је одговорност и задатак. Свој живот украсимо подражавањем свеца а постајући слични њему, уподобићемо се Христу.

Деца полазници школа веронауке са Цетиња и хор Светога Мардарија извели су пригодан светосавски програм.

***

На Цетињу је прва прослава Светог Саве као школске славе, забележена 1856. године у време владавине књаза Данила Петровића, а о њој сведочи цетињски дворски протођакон и секретар Митрополије, Филип Радичевић. Није искључено да је таквих светковина било и раније у црногорској пријестоници, пошто су цетињске школе основане пре, али о томе нема докумената. Међутим, према писаним изворима културно-просветних друштава из Боке, Свети Сава се организовано славио као патрон тих организација и месних школа у Рисну већ од 1835. године, Бијелој 1824. године, Морињу 1845. године, Котору 1839. године па има смисла претпоставити да су светосавке школске свечаности и на самом Цетињу старије од 1856. године.

Према Радичевићевом опису, поменута прослава започела би светом Литургијом у Цетињском манастиру, одакле би свештеници, верници и ђаци у литији кренули према школској сали, уз звоњаву звона и појање тропара Светом Сави. Сала је била украшена сликама књаза Данила и књагиње Даринке, а на богослужбеном месту налазила се икона Светог Саве. Ту се обављало освећење водице, после ког би најбољи ученик одржао пригодан говор. На крају сабрања, сви присутни заједно су певали химну Светом Сави. Свечаност се завршавала тако што би књаз Данило лично уручио награду најбољем ђаку. Аутентичност овог записа је утолико већа ако се зна да је први награђени ђак, баш те 1856. године био управо протођакон Филип.

Школске прославе Св. Саве на Цетињу, настављене су, без прекида и под аустро-угарском окупацијом, а послије 90 година насилно су обустављене по завршетку Другог светског рата. Последња забележена школска светосавска свечаност на Цетињу је она из 1946. у Цетињској гимназији. Али, са престанком светосавских манифестација у световним школама није престало прослављање Светог Саве на Цетињу. Први српски Архиепископ је свечано празнован у Цетињском манастиру и у цркви Светог Јована Крститеља у Бајицама деценијама, све до данас. А од 1992. године и у обновљеној Цетињској богословији.

Извор: Митрополија црногорско-приморска