Циришка Библија

Са уводним текстовима, речником и девтероканонским списима (Zürcher Bibel mit Einleitungen, Glossar und deuterokanonischen Schriften)

Почев од последњег издања из 1931. прошло  је 88 година. У међувремену су библистика, историографија и филологија дошле до нових сазнања и оствариле велике напретке. Као што је и била традиција Циришке реформције, тако је и превод Библије био усмерен ка што већој верности изворним језицима текста – јеврејском и арамејском Старог Завета и грчком Новог Завета, при чему културне разлике између ондашњег и данашњег света нису насилно поравњиване.

Нова ”Циришка Библија” жели да омогући приступачан приступ библијским текстовима. Њеној традицији припада и тежња да уз превод иде што мање објашњења у подтексту. Наиме, тумачење Библије је ствар оних који се тиме баве у оквиру богослужења, педагошке и пастирске службе или при приватном читању.

Као меродаван текст овога превода служила је Biblia Hebraica Stuttgartensia (5. издање 1997), као и делимично издање Biblia Hebraica Quinta (2004, 2006). За превод текста Новога Завета служио је грки текст 27. издања Nestle-Aland: Novum Testamentum Graece. На  преводу је радио међународни и међуконфесионални тим стручњака. 

Као и Лутерова Библија, и Циришка Библија сеже из 16. века. Она је швајцарски превод који се везује за име реформатора Хулдриха (Улриха) Цвинглија - (Huldrych (Ulrich) Zwingli). Циришка Библија је у Швајцарској нормативни превод, као што је у Немачкој то Лутерова Библија. 

Историја

Године 1524. код Кристофа Фрошаера (немачки штампар и издавач у Цириху) објављен је Нови Завет на немачком језику, што је у оно време био заједнички подухват који је обавио Хулдрих Цвингли са својим пријатељем Леом Јудом (Јеврејином) и другима. Тада није превођено само са основног текста (textus receptus), већ је превод Мартина Лутера био консултован. Језик је био прилагођен швајцарско-немачком дијалекту.

У следећим годинама нстављено је с превођењем, при чему је интересовање за текст Старога Завета све више бивао предмет интересовања.  Године 1531. објављена је целокупна Библија у ”циришком преводу”, што ће рећи читаве три године пре но што је целокупна Лутерова Библија 1534. г. била довршена, и тиме је то прва потпуна реформаторска Библија.

Потоњих деценија и столећа превод Циришке Библије је често ревидиран. Већ  1574. г. објављена је ревизија Новога Завета, чиме се Циришка Библија још више удаљила од Лутерове Библије. Године 1589.  уведени су одвојени смисао одељци и штампа у два стубца.

Године 1597. је објављена ревизија целокупне Библије, после чега су уследиле даље ревизије које су биле општи одраз теолошких мишљења дотичног времена.

Циришка Библија је 1665. г. објављена на нормативном немачком књижевном језику (hochdeutsche Schriftsprache). После последње ревизије из 1868. г. и новог издања 1892. г.,  Синод Рефомиране Цркве у Цириху је  1907. одлучио да се уради темељна ревизија циришког превода, чији  резултат је основни текст превода из 1931. године. Године 1987.  поново је обављена ревизији како због напретка у библистици, тако и због осавремењивања немачког језика. На том пројекту је сарађивало више од двадесет сарадника из области теологије, егзегезе и германистке.

Протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић (Минхен)