Активни развој богословља и издавачке делатности у Руској Цркви

У последњих неколико година Руска Православна Црква се активно бави унапређењем и усавршавањем богословља у својим високим образовним установама. За почетак је било неопходно да духовне академије ове свете Цркве буду признате од Министарства просвете Руске Федерације. Стога су пре неколико година Московска, Петроградска и друге духовне академије стекле услове и постале акредитоване, тј. признате од Министарства просвете РФ. Да унапређење богословља не би стало само на спољашњој сарадњи, признању и бенефицијама од државе, решено је да се унапреди и сам унутарњи систем образовања у духовним школама објављивањем нових уџбеника за богословске и теолошке студије.

Више о тој делатности Руске Цркве читаоци су имали прилику да сазнају из разговора са замеником главног уредника издавачке куће „Познање“ Максимом Калининим, који је говорио о делатности ове издавачке куће и о њеном пројекту “Учебник бакалавра теологии” (уџбеници за основне студије теологије).

Ову делатност на унапређењу теолошког образовања и уџбеника иницирао је и активно подржава патријарх Кирил, који је у току свог десетогодишњег патријарховања много урадио да се уведе ред у целој Руској Православној Цркви[1]. Неизоставни део у том процесу је било и побољшање квалитета и нивоа образовања у духовним школама, јер до недавно нису постојали ни уједначени уџбеници ни исти студијски програм, што је ишло на штету образовања. Из овог разлога је 22. новембра 2013. г. Виши Црквени Савет[2] под председништвом патријарха Кирила основао комисију која је требало да под руководством митрополита волоколамског Илариона састави јединствени студијски програм и оцени квалитет уџбеника за основне студије духовних школа. До сада је та комисија заједно са Образовним одбором РПЦ прописала јединствени студијски програм који се већ примењује у свим духовним школама. Да би се реализовало издавање нових уџбеника, основана је издавачка кућа „Познање“, која од 2015. г. ради у склопу Опште црквене аспирантуре и докторантуре светих Кирила и Методија (Факултета за постдиломске и докторске студије) у Москви, чији је ректор митрополит волоколамски Иларион (Алфејев).

Један од најобимнијих пројеката ове издавачке куће, који је уједно најзначајнији у новијој историји РПЦ, јесте припрема читаве серије уџбеника за основне студије духовних школа Московске Патријаршије, али и за катедре на државним факултетима које се баве теологијом. Циљ овог пројекта је да се напишу новији уџбеници који би били у складу са научним и образовним стандардима.

Овај подухват надгледају Свјатјејши Патријарх Кирил и Виши Црквени Савет, а пројектом руководи митрополит Иларион, док у њему учествује преко 100 аутора и рецензената који се баве уџбеницима из различитих дисциплина. Планира се издање око 60 уџбеника по истим образовним стандардима из библистике, патристике, литургике, историје Цркве, догматског, пастирског и компаративног богословља и др.[3]

Максим Калинин је за часопис Московске Патријаршије[4] рекао да се у данашње време ради на 43 уџбеника из 21 дисциплине: Нови Завет, Стари Завет, Увод у библијске науке, Патрологија, Догматско богословље, Пастирско богословље, Упоредно богословље, Литургика, Апологетика, Историја древне Цркве, Историја РПЦ, Историја помесних Цркава, Правна делатност религијских организација, Сектологија, Философија, Педагогика, Латински језик, Старогрчки језик, Омилитика, Реторика и Стилистика. Уз неке од књига штампају се и хрестоматије, а планирано је и да се уведе „Додатна литература“ уз одређене дисциплине.

Сам процес припреме целе серије уџбеника обавља неколико радних група које се баве одређеним областима. Свака група има свог куратора који прикупља материјал од аутора. Уређивање прикупљеног материјала врши се од стране стручњака који се баве одређеним уџбеником. Факултет за постдипломске и докторске студије светих Кирила и Методија бави се координацијом ових радних група и надзором за уређивањем уџбеника. Издавачка кућа се бави рецензијом, исправљањем и издавањем уџбеника. Главни уредник је митрополит Иларион. Треба истаћи да Свјатјејши није само иницијатор овог подухвата, већ и активно учествује у раду пројекта. Сваки нови уџбеник митрополит Иларион доставља Његовој Светости који потом даје своје лично мишљење везано за садржину књиге. У процесу издања књиге значајну улогу има и Образовни одбор РПЦ који врши рецензију уџбеника.

Овај пројекат нема аналогије у скоријој историји ове Цркве,  јер је започет од нуле, с обзиром на то да је традиција духовног образовања била прекинута услед догађања током 20. века, закључио је Калинин.

Овакав пример је показатељ да је и данас могуће променити и допринети напретку богословске науке. Иако је у случају Руске Цркве ту иницијативу започела црквена власт, не треба увек чекати иницијативу „од врха“ и тражити изговор свом нераду, већ радити свој посао како треба и бавити се усавршавањем образовања и издавањем нових књига, а не само стицањем звања и фотеља. Пример делатности РПЦ показује да кад се зна да када сви стручњаци раде заједно посао за који су образовани, постоји много већа шанса да се уради нешто корисно и квалитетно. Овакав подухват би био од користи и у другим помесним православним Црквама не само зато што је већина уџбеника застарела, а неких и нема, него да би се темељ могао поставити на камену, а не на песку, за потребе данашњих студената и будућих нараштаја.

Николај Сапсај