Хуберт Волф: ”Целибат. 16 теза”
Hubert Wolf „Zölibat. 16 Thesen“, München 2019.
Целибат (реч изведена из познолатинског caelibatus, беженство мушкарца) принуђује католичко свештенство, саобразно предању, на безбрачни живот. И мимо сексуалног злостављања од стране клерика, и данас се целибат брани као један од стубова католичанства као готово санкросанктна институција.
Хуберт Волф, профилирани историчар Цркве и акривични изучавалац ватиканског архива, показује да целибат није тако стара традиција и да и данас има ожењених свештеника. Он испитује различите аргументе и долази до заснованог закључка да је укидање целибата могуће и смислено. Волфова књига је црквеноисторијски темељит и кристално јасан аргументован апел који радо упућује Курији у нади да ће бити услишен.
Беженство (целибат) свештенства је засновано на начелу култног пуризма. Он је служио Цркви као одбрана од наследничких очекивања легитимних синова и зарад доцнијег дистанцирања од протестаната.
Још је Јован Павле II аргументовао да је целибат спиритуално наслеђе које нам је пренето од самог Спаситеља. Али учестали случајеви сексуалног злостављања изнуђују питање да ли је свештеничко беженство заиста увек добро. Хуберт Волф подвргава ову спорну ”институцију” ригорозном црквено-историјском испитивању. Он објашњава какао је до целибата дошло и зашто старији аргументи немају више никакаву релевантност, а који аргументи данас, напротив, постоје: изузеци у целибату су се потврдили, а дефицит у кандидатима за свештенослужитељску службу тиме укинути, као и опасност сексуалних аномалија тиме спречене. У једноме, пак, Волф даје противницима целибата за право: укидањем целибата би се унутар клерикалног система отворила врата за ”лаике”, посебно феминистички фронт, односно за све који стоје на располагању.
За неке католичке теологе, као на пример фрајбуршког догматичара Хелмута Хопинга, ова Волфова књига је ”памфлет” против целибата. Волф полази од тезе да је целибат ”патоген” и да тиме проузрокује бол и чини болесним.
Углавном се ова Волфова књига – „Целибат.16 теза” –може сматрати пледоајеом за улидање целибата. Беженство није Божија забрана, ни Спаситељева заповест или његових Апостола, истиче овај историчар Цркве и сам свештенослужитељ из Минстера.
За многе је целибатни живот свештенослужитеља значајан израз имитације, опонашања Спаситеља. Решење би било, вели фрајбургшки догматичар Хопинг, као супротан модел Волфовом диктуму укидања целибата, у омеђеном допуштању за "Viri probati" (испитаних мужева), тј. ожењених кандидата за свештенослужитеље, по аналогији са предањем и праксом православних Цркава.
Протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић (Минхен)
