Нова биографија Библије

Kонрад Шмид, Јенс Шредер: ”Настанак Библије. Од првих текстова до Светог Писма” (Schmid, Konrad / Schröter, Jens:Die Entstehung der Bibel - VON DEN ERSTEN TEXTEN ZU DEN HEILIGEN SCHRIFTEN, C.H.Beck, München 2019)

Библија је данас фиксирани, коначни појам, али питање која књига припада Библији, било је питање канона око кога су се столећима ломила копља. Библија сабира под своје сводове различите дијахроне текстове из преко хиљаду година и ипак делује као једна књига. Како је дошло до тог чудесног дела?

Конрад Шмид и Јенс Шретер, протестантски теолози, објашњавају како су из различитих жанрова - древних приповести, песама, мудрих изрека, закона и писама/посланица у ранохришћанским заједницама и описима деловања и живота кроз један дуги процес настали свети списи Јевреја и хришћана, који се до данас у целокупном свету читају.

Истраживања последњих деценија су редиговала многе претпоставке о историји Израиља. Тиме се заоштрава питање како је велика историја Старога Завета настала и како су ти текстови постали део ”Светог Писма”. Књига коју нам Конрад Шмид, професор за старозаветно богословље и ранојеврејску историју религија на Универзитету у Цириху, и Јенс Шретер, професор новозаветног богословља и новозаветне апокрифне књижевности на Хумболтовом универзитету у Берлину, представљају јесте унеколико нова ”биографија” Библије.

Она је  као ”књига књига” (βιβλία, biblia = Das Buch der Bücher) најутициајније писано делу у историји човечанства, али за многе је она још књига са седам печата. Ко се, мимо богослова, још сналази у појмовима као што су ”Танах”, ”Пентатеух”, ”апокрифи”, ”Септуагинта”? Језик Библије је за лаике непојаман. ”Књиге Библије нису писане као ”књиге Библије”, већ су оне као текстови и збир текстова, постепено, кроз време постајали ”библијски”, веле аутори. Много простора коаутори посвећују питању ”предисторије” као процесу конституисања писане културе и преласку ”култне религије у писану религију”, као и историјском развоју прарелигије у области данашњег Израела. 

Од писаних свитака ка кодекса

Како се спољашња форма списа кроз столећа преображавала, могуће је схватити на основу многих илустрација и карата: од свитака се прешло на кодексес (налик данашњим, увезаним књигама), као што се и материјал на коме су писане мењао.

Ми сазнајемо шта jе значило прећи са усмене традиције на писану традицију, развој који се збио у Израиљу и у Јудеји пре вавилонског ропства око 9. столећа пре Христа.

Мимо тога објашњавају аутори да се формативна фаза литерарне продукције за време и пре вавилонског ропства почев од 597.г. између 6. и 4.века пре Христа. Ово је можда очаравајуће поглавље, будући да нам прецизно преноси идеју ”извора” Библије.

Ова књига заслужује предикат: лектире вредна, те је као такву радо препоручујемо и православним богословима.

Протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић (Минхен)