Активности Верског добротворног старатељства

Помен протојереју-ставрофору хаџи Љубодрагу Петровићу. Посета домовима „Драгутин Филиповић Јуса“ и „Моша Пијаде“ и Прихватилишту за стара и одрасла лица. Дан особа са инвалидитетом. Представљен роман Зорана Милојевића „Погурај ветар“.

Доброг пастира Христовог Господ прославља кроз његову породицу

У првој половини децембра већ девету годину блаженопочивши протојереј-ставрофор хаџи Љубодраг Петровић – отац Љуба окупља, слободно се може тако рећи, око себе своју породицу и духовна чада. У суботу, 14. децембра 2019. године, јереји Владимир Марковић, Радомир Чворо и Стеван Вукић служили су на његовом гробу на Новом гробљу у Београду парастос поводом годишњице упокојења у присуству породице и његових духовних чада.

Молитва за покој душе оца Љубе увек је испуњена радошћу као да је и он присутан онако насмејан а очински озбиљан, отворен а ауторитет који се поштује, пун вере и хришћанске љубавви потребне колико онда толико и сада. После молитве за покој душе оца Љубе, јереј Владимир Марковић је рекао:

„Вечан спомен, Бог душу да прости нашем прота Љуби. Нека га Господ приброји где су сви праведни и свети. Ја сам сигуран да је он тамо у заједници, да се моли Богу за нас. Његову заштиту и заступништво ми и те како осећамо. Ево, хвала Богу, обистињују се и оне речи које смо говорили ранијих година, када смо се овде окупљали, како једног искреног свештенослужитеља и доброг пастира Христовог Господ прославља кроз његову породицу. Видимо породица прота Љубе се из године у годину увећава. Нека Господ чује наше молитве и нека нас и даље окупља овако у љубави. Нама је потребан јасан курс којим морамо да живимо и по коме морамо да се владамо. Прота Љуба је умео да га заузме а и данас би сигурно тако урадио. Мени навиру увек успомене кад се овде скупимо, могли би да причамо дуго. Верујем да нас он чује, довољно је што мислимо на њега“.

Беседио је и јереј Радомир Чворо: „Сваки човек има једно породично стабло. То је оно породично одакле је потекао и са кога долазе плодови, а само свештеник има два, има и стабло својих духовних чада. Међутим, ако бих гледао то друго стабло код прота Љубе, то стабло је и те како велико. Да се само једном годишње сетимо прота Љубе, ето ти среће“.

За оца Љубу би верујемо била посебна радост што је ово окупљање било на дан рођендана његове унуке Наталије која је због тога била изузетно срећна и која је припремила пригодно послужење. Јеванђељске врлине, веру, наду и љубав увек прати и радост а то се са оцем Љубом увек осећало и данас се осећа као на молитвеном окупљању на његовом гробу на годишњицу упокојења.

Добронамеран и искрен однос се увек разуме, за то нису потребне речи

У недељу, 15. децембра 2019. године, волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства посетили су децу која бораве у Дому „Драгутин Филиповић Јуса“.

У питању је мала заједница од једанаесторо деце с комбинованим и тешким сметњама у развоју. Због мањег броја деце и мања група волонтера је дошла у посету. Врло љубазно их је примила медицинска сестра Драгица која је довела децу и упознала их са гостима. са којима су полако успоставили комуникацију, цртал и бојили, играли слагалицу и тапшали руком о руку. Придружила се и група мање деце која бораве у прихватној станици капацитета дванаест места за децу од три до седам година. Њима се под окриљем те установе пружа хитно збрињаваење, нега и брига акутно занемарене и злостављане деце. Малишани су били весели, рецитовали су неколико песмица. Осмех и жеља да нешто нацртају, невербална комуникација коју су волонтери успоставили и љубазност гђе Драгице која је, као и њене колегинице, потпуно посвећена свом послу, бризи о повереној деци говори да се добронамеран и искрен однос увек разуме и да за то нису потребне речи.

Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства који по благослову јереја Владимира Марковића, генералног секретара, посећују установе социјалне заштите Града Београда и болнице посетили су у недељу, 1. децембра 2019. године, после свете Литургије Дом за децу без родитељског старања „Моша Пијаде“.

Дружење са децом у Дому „Моша Пијаде“ протекло је у ведром расположењу. Најмлађи су заједно са Милицом и Сузаном цртали и украшавали Божићну-Новогодишњу јелку и исписивали жеље за празник. Видело се да им се свиђа да заједно са волонтеркама које су донеле хамер и фломастере цртају и боје. На клавиру су свирали прво старији дечаци а затим један мали основац. Он је пажљиво слушао шта му Милица говори и за кратко време је научио да свира почетнички, „кромпир валцер“. Дечак је био врло срећан због тога па је гостима одсвирао свој први мали валцер пре одлазак. У току посете волонтери су спонтано разговарали о школи, како напредују с учењем и шта би желели да раде када заврше школовање. Упознали су и нову децу која су пристигла у Дом.

У току посете волонтере је врло љубазно примила гђа Марија, васпитач у Дому, у коме тренутно борави око четрдесеторо деце. Они ту живе „као код куће“, обезбеђено им је све што је неопходно за свакодневни живот и школовање. На питање да ли њихови штићеници кад напусте Дом долазе да их посете гђа Марија је рекла да често долазе и да су баш претходог дана у посети била два бивша штићеника који су сада успешни пословни људи и долазе у Дом као донатори. То је сигурно велики успех и подстицај свима у Дому „Моша Пијаде“ који су им својим професионалним радом и топлим људским односом помогли да превазиђу празнину детињства и одрастања без топлине родитељског дома и да „стану на своје ноге“ као зрели људи.

Обележен Дан особа са инвалидитетом

Завршним такмичењем у пикаду, доделом диплома и дружењем 3. децембра 2019. године обележен је Међународни дан особа са инвалидитетом у Дому за одрасла инвалидна лица у Земуну. Тај дан се од 1992. године широм света обележава с циљем да се скрене пажња на проблеме с којима се особе с инвалидитетом суочавају. То су на првом месту сиромаштво, висока стопа незапослености и изолованост из друштва.

Удружење станара Дома је поводом обележавања Међународног дана особа са инвалидитетом организовало двонедељни турнир у пикаду, боћању, шаху, ремију и јамбу. На завршном такмичењу турнира 3. децембра 2019. године међу гостима су били волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства који редовно посећују станаре Дома. Са волонтерима је била и гђица Сунчица Стефановић, члан Првог београдског певачког друштва, која је отпевала неколико етно песама у краћем музичком програму у коме су учествовали и пријатељи Дома који се представљају као „Млађа и његов бенд“.

Председница Удружења станара Дома гђа Еленка Краљик је уручила дипломе најбољим такмичарима у пикаду у мушкој и у женској конкуренцији. Волонтери су захвалили гђи Краљик на позиву да присуствују обележавању Међународног дана особа са инвалидитетом, разговарали о даљој сарадњи и пожелели пуно успеха у раду као председници Удружења. Разговарали су и са другим корисницима Дома које већ боље познају. Честитали су пријатељу из Камеруна на успеху у такмичењу а као најдраже госте и овог пута их је до излаза из Дома испратила Антонија.

Тешко је ако сте без средстава за живот, немоћни, слаби и немате никога

У недељу, 8. децембра 2019. године, волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства дошли у посету Прихватилишту за стара и одрасла лица у Кумодрашкој, установи социјалне заштите Града Београда која је онима који немају „кров над главом“ једино уточиште где могу да преноће, окупају се, нахране и привремено бораве док се не нађе погодније решење за њихов смештај. То је нарочито важно зими.

Волонтери Милосрдне секцје ВДС-а већ низ година посећују Прихватилиште а посебно долазе у време великих празника за Божић и Васкрс. Увек се труде да корисницима приликом посета нешто донесу као знак пажње а најшчешће сезонско воће и повремено средства за личну хигијену. Волонтери су обишли и штићенике по собама који нису могли да сиђу у трпезарију јер су непокретни међу којима је било и млађих особа.

„Дечко, знаш ли у чију војску идеш? Понекад се осами, прекрсти се и изговори Оче наш.“

Најновији роман аутора Зорана Милојевића „Погурај ветар“ и књига есеја „Нисмо ми од јуче“ представљени су 16. децембра 2019. године у свечаној сали Парохијског дома Храма Светог Саве у организацији Верског добротворног старатељства и свештенством Храма. Књижевно вече је било посвећено блаженој успомени протојереја-ставрофора хаџи Љубодрага Петровића, оца Љубе који је волео истину, правду и Христа за чиме су трагали и због чега су страдали јунаци Зоранових романа.

-Прота Љуба је оставио неизбрисив траг у животу Зорана Милојевића, он је о томе врло искрено и топло говорио неизмерно захвалан проти Љуби на свему што је учинио за њега и Господу што га је послао у његов живот, речено је на промоцији.

Књижевно вече које отворио јереј Владимир Марковић, секретар ВДС-а, отпочело је молитвом и сећањем на проту Љубу. Нови роман представили су проф. др Даринка Вучинић, председник Академије „Иво Андрић“; Вања Булић књижевник и публициста; Драгослав Бокан, историограф; књижевник мр Јордан Ристић; професор Миладин Распоповић; и аутор.

У кратком осврту који не може приказати садржајно и богато књижевно вече посвећено протојереју-ставрофору хаџи Љубодрагу Петровићу пренoсимо опис сусрета аутора и оца Љубе, његовог духовника: -Био сам код оца Љубе 1981. године, на раучку на Бадњи дан. Сутра ујутру сам полазио у војску и кад смо се поздрављали он ми је шапнуо: „Дечко, знаш ли у чију војску идеш? Понекад се осами, прекрсти се и изговори Оче наш“.

Извор: ВДС