ЧудотворнА иконА Мајке Божје: Спасење оних који гину

Мноштво поклоника полазило је на дуги пут у село Бор, у Калужској области, jер је сав народ привлачила себи Царица Небеска својом чудотворном иконом, Спасење оних који гину. Писана сведочанства о икони нису сачувана а наша сазнања о икони заснована су на светом предању које нам сведочи следеће:

Половином 18. века у селу Бор живео је благочестиви хришћанин Теодот Алексејев Обухов. Једном, на дан Крштења Господњег, на путу из града Волхова, задесила га је бура са страшним ветром и силним мразем. Његов коњ је онемоћао и није могао даље. Обухов је промрзао и изгубио сваку наду да ће се спасити. Није био свестан да се почео смрзавати. У тим страшним тренуцима завапио је Царици Небеској за помоћ, уз обећање да ће насликати њену икону, Спасење оних који гину.

И Богородица је услишила његову срдачну молитву.

У суседном селу један хришћанин (његов пријатељ) чуо је глас под прозором: Узмите. Изавши из куће угледао је у санкама свог полусмрзнутог пријатеља, Теодота Алексејева. Како и ко га је превезао остала је тајна. Пошто се опоравио, Обухов је неодложно приступио испуњењу свога обећања. Наручио је код живописца да наслика икону Спасење оних који гину, са тврдом вером да га је Многомилостива спасла од погибије. Када је икона била готова Обухов ју је прво однео у свој родитељски дом, одакле ју је на глави однео у храм Божји, где је рођен. Од тог времена икона се прославила знамењима и чудима. За датум прослављења узет је 18. фебруар по новом односно, 5. фебруар по старом календару.

Чуда

Пред овом иконом моле се за благослов брака; помаже тајинствено у добијању здраве и у узрастању благообразне деце, ослобађа од порока, руши заблуде о Цркви.

Изображење

Икона је врло великих димензија: дуга је више од 2, а широка 1,2 м. На самом врху иконе представљено је Богојављење Господње. Цар Небески, са крстовидо прекрштеним рукама на прсима, повијен од греховног бремена целог света, погнуте главе испред Претечиних руку, стоји у водама Јордана и као човек прима крштење. Над Његовом главом је Дух Свети у виду голуба Који исијава на Сина, луче, на којима су ситним словима исписане речи Бога Оца: Ово је Син мој љубљени Који је по мојој вољи. Са леве стране Спаситеља изображени су анђели, који са страхопоштовањем држе његове одежде, док је са десне стране Јован Крститељ који са страхом приступа Цару и Господу, држећи у левој руци хартију на којој је написано: Покајте се јер се приближило Царство Небеско. У доњем делу иконе изображена је Матер Дјева са покривеном главом. Њој Је у наручју Син Божји, према коме је приклонила главу своју. Младенац Христос је загрлио своју Пречисту Матер, а Њено лице говори да му је потпуно предала своју душу. Колико год да је молиоца, Она је вољна да им испуни корисна мољења. И у тренуцима радости и умиљења вапијемо к Њој: Радуј се радости наша! И у часовима тешких невоља вапимо јој: Немамо утехе осим тебе Владичице Света. На икони је сребрно позлаћена риза тешка више од 16 килограмаг. Икона је пренесена у обновљени храм око 1780. године.

Тропар, глас 7

Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, у наручју Своме Превечног Младенца и Бога носитељко. Моли Њега да нам да умирење и душама нашим спасење. Син Твој, Богомати послушно сва мољења Твоја испуњава. Тога ради и ми, припадајући, молимо се, и надамо на Тебе, да не погинемо, име Твоје именујемо, Јер ти Јеси, Владичице, Спасење оних који гину.

Тропар, глас 4

Услиши нас, страдајуће, Пресвета Дјево, немој нас по гресима нашим казнити, него нас по човекољубљу помилуј, избави нас од ада, болести и беда и спаси нас.

Извор: Митрополија црногорско-приморска