Успех хора Светог Василија Острошког Чудотворца
У другој половини фебруара 2020. године, по 19. пут од оснивања, одржан је Интернационални фестивал православне црквене музике „Коложкий Благовест“ у месту Гродно у Белорусији. Фестивал је основан 2002. године како би се прославила десетогодишњица од обнављања Епархије Гродног. Организатори су управо Епархија и Извршни обласни комитет Гродног. Интернационални жири чине свештеници који поседују музичко образовање, музички професори и академици, композитори и диригенти. Награде се додељују у 8 различитих категорија.
Ове године, у такмичарском програму је учествовало 40-ак хорова из Русије, Белорусије, Украјине, Узбекистана, Србије, Финске, Пољске, Румуније, Естоније и Холандије. У конкуренцији за неку од награда фестивала се нашао и мешовити хор Светог Василија Острошког Чудотворца из Новог Београда, под диригентском управом Катарине Божић, и том приликом остварио запажени успех.
У категорији „Црквени хорови и ансамбали помесних Православних Цркава“, хор Светог Василија Острошког Чудотворца је награђен наградом Првог степена. Награде Другог, односно Трећег степена у истој категорији припале су хоровима из Финске, односно Пољске.
На такмичарском репертоару српског хора нашла су се дела српских савремених композитора духовне музике Миодрага Бате Говедарице, Данијеле Николић и Виолете Сандић, хиландарски напев (у Стихири Светог Саве), као и дела Николаја Кедрова и Димитрија Бортњанског. Ван такмичарског програма, српски хор је промовисао дело најпознатијег домаћег композитора Стевана Мокрањца, извевши делове из Литургије и Опела.
На завршном концерту одржаном у Дому културе Гродно, на захтев организатора, хор је извео „Свету Анастасију“ Виолете Сандић, у хорском аранжману Катарине Божић, која је наступила и као вокални солиста. Управо та композиција допринела је да Катарина Божић буде награђена специјалном наградом фестивала за најбољег солисту.
Иначе, овогодишњи Гран при фестивала освојио је мушки вокални ансамбл из Москве (Русија), под диригентском управом Константина Шенченка.
Данијела Марковић