Из Васкршње посланице надбискупа Станислава Хочевара

Да, браћо и сестре, сви земаљски родитељи из искуства знају како новорођеном детету треба говорити, певати, с њиме се играти и давати му на хиљаде различитих знакова љубави ‒ да би и само проговорило… Слушајући и гледајући, деца напредују. Али одмах кад та иста деца мало поодрасту, почињу углавном слушати само себе. Па и толики медији, који би требали посредовати најдубља искуства вечне мудрости, претежно шире змијску мудрост: узми »јабуку« закона у своје руке - pостани »бог«! И тако се шири то вршење своје а не Божје воље. И ето, парламенти овога света тако често гласају за законе непослушности Божјему Духу. Kоји то парламенти данас још истражују Исусова блаженства? Одјекује ли у њима глас Јеванђеља? Исусов проглас мира из Васкршњег јутра претворили смо у безбројне фабрике оружја, мислећи да ћемо на тај начин осигурати и мир, и сигурност, и јаку економију…

Док се Ти, Исусе, заузимаш за мале и сиромашне, избеглице и странце, ми, искориштавајући једни друге, стварамо свет богатих и сиромашних, свет блокова и класа, свет великих и малих; свет прве, друге или треће брзине развоја. Притом развоја у сферама имања, поседовања, економије; укратко ‒ онога што стављамо на себе, око себе и покрај себе. Заборавили смо да је у нама пророчки свет; да сȁмо срце може наслућивати будућност и сȁмо разум очишћен од себичности стварати логику. По Covidu-19 Ти, Сине Божји, очито нас упућујеш да требамо боље слушати једни друге, боље чути вапаје оних других, боље проучавати повест тих других. Али нарочито нас поучаваш да требамо слушати глас свога Створитеља. И да знамо да само Он има праве визије развоја, будућности, солидарности, синергије. Једино нам Божји глас говори о »побожанствењу« човека, а наш људски глас претежно тек о материјализирању човека и човечанства.

Извор: http://kc.org.rs