У манастиру Гориоч сахрањена је игуманија Исидора

Мати Исидора је цео свој век провела као монахиња у манастирима Сопоћани и Гориоч код Истока. Рођена је 1942. године у Руишту код Звечана и замонашена у Сопоћанима, где је са тадашњом игуманијом Даријом и сестринством вредно радила на свим послушањима обнављајући велику немањићку светињу.

Одлуком тадашњег епископа 1996. године мати Дарија са сестрама прешла је из Сопоћана у манастир Гориоч јер је Сопоћани претворен у мушки манастир. Монахиње, а међу њима посебно мати Исидора, наставиле су вредно да раде и обнављају и ту метохијску светињу, древни метох манастира Високи Дечани. Мати Исидора преузела је управу манастира 2010. године и са њој својственом скромношћу и љубављу према сестрама и свим поклоницима обављала је ту дужност до упокојења. Упокојила се након краће болести, мирно предавши своју душу љубљеном Господу коме је од младости посветила свој живот.

Мати Исидора се упокојила у недељу на празник Свих светих и Светог аве Јустина Ћелијског.  Заупокојену Литургију и опело у манастиру Светог Николаја у Гориочу служио Епископ рашко-призренски Теодосије са игуманима и монасима Дечана, Архангела, Драганца, Сопоћана, Црне Реке, Ђурђевих Ступова, Рујна, игуманијама и сестринствима Пећке Патријаршије, Грачанице, Девича, Ђаковице, Кончуља, Светог Димитрија и Брњака, као и више свештеника Епархије.

Литургији, опелу и сахрани присуствовали су повратници из метохијских средина који су везани за манастир Гориоч, почившу игуманију Исидору и њено сестринство.

У беседи на опелу Епископ Теодосије је рекао да није случајно што се мати Исидора упокојила на празник Свих светих:

-Својим смирењем и трпљењем била је у свему пример својим сестрама, никада не остављајући монашко правило и богослужење. Својом појавом ширила је мир око себе, знајући да је управо мир Божји најпотребније стећи у животу и да тај мир Божји представља царство Божје које је унутра у нама. Наша мати Исидора – како је тихо живела тако је и тихо напустила овај земаљски живот, рекао је владика Теодосије.

-Мати Исидора уз помоћ Божију знала је храбро да издржи све недаће у животу, а често и понижења „крхка телом, била је јака духом, вером и надом у Господа“. Игуманија Исидора је наследила игуманију Дарију у Гориочу и у најтежем периоду потпуне изолације и угрожене безбедности под заштитом КФОР-а чувала са својим сестрама манастир и бринула о повратницима у овај део Метохије, рекао је владика теодосије.

Поводом упокојења мати Исидоре посебно леп и потресан некролог упутио је Епископ жички г. Јустин који је мати годинама познавао. Владика Јустин је посебно нагласио како је мати Исидора била пример смирења и послушности и да су њен духовни дар и љубав Божју осећали сви који су је знали. Покојна игуманија манастира Коропи код Атине мати Јустина лично је дошла у Србију да види посебно мати Исидору рекавши да "такве монахиње ми немамо". Гориоч је иначе стари метох манастира Високи Дечани, а подигао га је по предању Свети краљ Стефан Дечански и посветио Светом Николи у знак захвалности за излечење вида након ослепљења и заточеништва у Цариграду. Народ тог краја изузетно поштује светињу и доживљава је као најважнији симбол свог опстанка и повратка.

Мати Исидору сви ће упамтити по њеном великом молитвеном труду, смирењу и љубављу које је ширила око себе. Њено тело положено је у гроб иза манастирског храма. Вечан јој и блажен спомен!

Извор: Епархија рашко-призренска