У Пљевљима служен парастос Патријарху српском Варнави

По благослову Епископа миешевског г. Атанасија 24. јула 2020. године на пљеваљском Старом гробљу на Вароши служен парастос Патријарху српском Варнави (Росићу) и његовој породици.

Парастос је служио архијерејски намесник пљеваљски протојереј-ставрофор Саша Јањић у молитвеном присуству представника Српског културног центра Патријарх Варнава из Пљеваља који због поштовања мера НКТ није позивао вернике да масовније присуствују парастосу.

Због пандемије корона вируса и немогућности преласка границе, епископ Атанасије је био спречен да физички учествује у молитвеном догађају, али је у пастирској поруци упућеној верном народу пљеваљског краја истакао да се моли патријарху Варнави за спас српског рода и његових светиња.

Подсећања ради, парастос патријарху Варнави у Пљевљима се служи сваке године на дан његовог уснућа последњих десет година од када је у том граду основан Српски културни центар који носи његово име.

Петар Росић, будући Патријарх српски, рођен је 1880. године у Пљевљима у српској православној породици Росић, од оца Ђорђа и мајке Крсмане. Крштен је у манастиру Свете Тројице у Пљевљима. Основну школу је завршио у родном граду, петоразредну богословско-учитељску школу у Призрену, а Духовну академију у Петрограду у Русији. Монашки чин примио је из руку руског епископа Сергија. Као јеромонах био је службеник при српском посланству у Цариграду, потом је 1913. изабран за Епископа велешко-дебарског. Ову дужност је обављао све до 1920. године када је изабран за Митрополита скопског. Године 1930. митрополит Варнава наслеђује патријарха Димитрија на Светосавском трону.

Патријарх Варнава се упокојио у ноћи између 23. и 24. јула 1937. године после краће болести, под још увијек неразјашњеним околностима. Био је велики противник Конкордата са Римокатоличком црквом због чега је ушао у сукоб са тадашњом југословенском владом. По мишљењу бројних историчара, патријарх Варнава је по заслугама којим је задужио Српску Православну Цркву и српски народ сврстан одмах иза Светог Саве, првог Aрхиепископа српског и Просветитеља. Његово име је значајно и из разлога што је поставио камен темељац за изградњу велелепног Светосавског храма у Београду. Последња жеља му је била да почива у том храму који ће бити завршен у наше време.

Овом пригодном приликом напомињемо да је један од чланова Одбора за изградњу храма Светог Саве у Београду био и чувени Тројички архимандрит и потоњи свештеномученик Серафим (Џарић) који је заједно са будућим српским патријархом похађао Призренску богословију. Иначе, манастир Света Тројица Пљеваљска је годинама издвајао значајне прилоге за изградњу Светосавског храма. Као митрополит и патријарх Варнава је посјећивао свој родни град и служио Литургије у манастиру Свете Тројице и цркви на Илином брду. Био је покровитељ Српског певачког друштва „Братство“ из Пљеваља, а остало је записано да је тридесетих година прошлог века дао највећи прилог за обнову манастира Свете Тројице који је у то време био оштећен разорним поплавама.

Пљевљаци се са поносом сјећају имена свог славног земљака патријарха Варнаве, а трг поред цркве Свете Петке у Пљевљима носи његово име.

Извор: Епархија милешевска