Кардинал Џон Хенри Њумен (1801-1890) (поводом годишњице)
Џон Хенри Њумен (John Henry Newman), рођен 21. фебруара 1801. у Лондону, преставио се 11. августа 1890. у Бермингаму у Енглеској. Он је био ученик елитног интерната у лондонској четврти Илинг и студент у Оксфорду. Већ као 21-годишњак је био асистент у Oriel College(у) и убрзо био рукоположен у свештеника Англиканске цркве. Доцније је био свештеник универзитетске цркве у Оксфорду.
Свој задатак је видео у обнови духовно оронуле Англиканске цркве, познате као Енглеска црква, у духу раног хришћанства, те се отуда предао студијама патристике. Либерализам, индивидуализам и вера као ”приватна ствар” биле су његови основни непријатељи. Иницијална искра за Њуменов реформистичко дело је проповед његовог пријатеља Џона Кебла, који је критиковао мешање Британског парламента у црквена питања. Из тога је изникао Њуменов Оксфордски покрет са циљем да реформише Англиканску цркву. Њумен је настојао да саморазумљивост Англиканске цркве схвати као средишни пут између католичанства и протестантизма и да га из духа древне хришћанске Цркве заснује на нов начин. Отуда је 1841.г. положио нову интерпретацију основоположитељних 39 параграфа, који су као католички остали неприхваћени од странe већинe бискупа и великог дела народа. Томе су следиле оптужбе и клевете, те се Њумен повукао у један квази-монашки живот у селу Littlemore. Њуменова сумња, да ли је његова Црква још стоји у континуитету древне хришћанске традиције, мотивисала га је на накнадне студије светоотачког богословља.
Када је 1841. Британски парламент, уз сагласност кентерберијског надбискупа, одлучио да оснује бискупију у Јерусалиму, тада је Њумен видео да су фундаменти његове Цркве разорени. Онда је дао отказ на своје место духовника при колеџу, оповргавши своје антикатоличку заклетву, да би се најзад, након унутарње борбе, 1845. преобратио у католичанство. Тако га је 9. октобра Доминик Барери присајединио Римокатоличкој цркви. Пријатељи и породица су се повукли, а Оксфордски покрет је изгубио своју главу, да би се убрзо распустио. Њумен је 1846./1847. био на студијском боравку при Конгрегацији за ширење вере у Palazzo di Propaganda Fide у Риму, где је био посвећен у свештеника и потом приступио новооснованом ораторијуму Filippo Neri при цркви S. Maria in Vallicella, односно популарно познатој као Chiesa Nuova у Риму.
Од традиционалисте у Англиканској цркви Њумен се преобразио у реформатора Римокатоличке цркве да би је ослободио гето-менатлитета и оштрио за борбу против модернизма. Тако је 1851.г. био номинован од католичких бискупа за ректора оснивача Католичког универзитета у Даблину. Ту је наставио да се бави критичком библијском егзегезом, посебно дијалогом са природним наукама, такође и теоријом еволуције Чарлса Дарвина. Између вере и науке не би требало да постоји никаква противречност; уколико се научни докази и садржаји вере косе, онда ће се установити да та тачка није доказана или међу њима не постоји никаква опрека и да ниједна не противречи Откривењу. Ту је и унутар Католичке цркве почео да се шири црв сумње у Њуменов дух модернизма. Тада је 1858, немајући подршку католичких бискупа, дао отказ на место ректора.
Њумен као кардинал
Њумен се тада концентрисао на своје списе и на свој ораториум у Бирмингаму. Године 1870. објављено је његово религијско-философско дело „Граматика сагласности“ (An Essay in Aid of a Grammar of Assent, London 1870.). У епистоларној форми се 1875. борио против одлука Првог ватиканског концила, против догме о непогрешивости папе. На инсистирање лаика, папа Лав XIII га је 1879.г. произвео у кардинала. Њуменов опус од 32 књиге писама и дневника сведоче о снази његових мисли и деловања у његовом ораториуму.
Почетком двадестих година прошлог века у Немачкој је стао да цвета Њумен-покрет унутар католичке интелигенције. Едит Штајн, и сама канонизована, превела је Њуменова дела на немачки. Aggiornamento-идеја папе Јована XXIII и Други ватикански концил били су под непосредном меродавном инспирацијом Њуменовог дела. И данас се у неким деловима Европе негује и прославља култ Њумена - Zentrum der Newman-Freunde у Брегенцу, Centro Internazionale degli Amici di Newman у Риму и једном центру у селу Littlemore.
Папа Бенедикт XVI је Њумена 19. септембра 2010. у Бермингаму канонизвао као блаженог, а папа Фрања 19. октобра 2019. у светитеља.
Протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић (Минхен-Рим)
