Слава храма Светог Александра Невског у Београду

Празник Преноса моштију Светог Александра Невског свечано је прослављен Патријарашком Литургијом у храму посвећеном том великом руском светитељу у Београду.

Свету архијерејску Литургију служио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Његовој Светости су саслуживали протојереј-ставрофор Вајо Јовић, протојереји Витомир Костић, Арсеније Арсенијевић, Владимир Марковић и Ђорђе Веселиновић, протођакон Стеван Рапајић, јерођакон Силуан из светогорског манастира Григоријата, као и ђакони Александар Секулић и Миланко Костић.

У току свете архијерејске Литургије патријарх Иринеј је рукоположио ђакона Миланка Костића у чин презвитера.

Овогодишњи домаћини храмовне славе био је г. Милутин и син му г. Сава Баштовановић, са којима је Његова Светост Патријарх преломио славски колач.

Током ​свечаног славског ручка, протојереј-ставрофор Вајо Јовић, старешина светог храма, поздрављајући високе госте на челу са Патријархом српским г. Иринејем, као и представника Упр​аве за сарадњу са црквама и верским питањима г. Гаврила Грбана, академика Матију Бећковића, беседио је о ​значају велелепне ​цркве Светог Александра Невског:​

-Прва дорћолска црква била је покретна војничка руска црква коју је у Србију донео добровољачки руски корпус у време Ослободилачког рата од 1876. до 1878. године. Та црква, чији је патрон био Александар Невски, славни руски војсковођа и кнез, била је постављена на простору Велике пијаце, данашњег Студентског трга. После рата она је премештена у порту Саборне цркве, а онда у зграду Велике школе. Уместо те богомоље, за потребе верника дорћолског краја 1877. године саграђена је мања црква посвећена Светом Александру Невском. Општина је 1891. године порушила ту цркву и на њеном месту изградила школу, а 1894. године митрополит Михаило је освештао темеље новог храма на углу Добрачине и Улице цара Душана, али због подземних вода и пуцања темеља није се наставило са градњом. Тек 1912. године на данашњој локацији почело се са изградњом нове цркве чији су темељи освештани 12. маја исте године. Чин освећења извршио је митрополит Димитрије у присуству краља Александра Карађорђевића који је положио камен-темељац, а градња је настављена после Првог светског рата. Овај храм саграђен је по пројекту Јелисавете Начић, прве жене архитекте у Србији.

Патријарх српски Иринеј је срдачно поздравио високе госте, представнике културног и јавног живота престонице, топло ​заблагодарио домаћинима славе, свим присутним парохијанима који су увеличали 146. светковину својим доприносом, трудом, служењем и, што је најважније молитвеним учествовањем у празнику, пожелевши им многе и благе године благословеног живота и успешног рада.