Енцикликом „Фратели тути“ Папа се залаже за ново устројство света

Папа Фрања се обратио човечанству залагањем за братство и друштвено пријатељство преко свих граница. У социјалној енциклици „Фратели тути" објављеној у недељу 3. октобра 2020. на осам језика, он је позвао на окретање од егоизма на свим нивоима друштва. Ово је једини начин да се изборимо са последицама епидемије изазване  короном и глобалним изазовима попут социјалне неједнакости и миграција.

83-годишњи Папа се изричито обраћа својом енцикликом, која има особине социјалне утопије, „свим људима добре воље“ без обзира на њихова уверења. Према његовом сопственом признању, Фрања је предлог за текст добио и од египатског великог имама Ахмада Ал-Тајеба, водећег исламског научника. Као документ папског  гледишта, енциклика је посебно  обавезујућа за 1,3 милијарде католика широм света.

У тексту од 287 чланова Папа се залаже, по узору на светог Фрању Асишког, да људи у пријатељској отворености „препознају, цене и воле“ друге људе, без обзира на њихово порекло или социјалну припадност. Свако ко мисли да старим системима може решити глобалне проблеме после кризе настале од  короне, „на погрешном је путу“. Према његовим речима, инспирисали су га и некатолици као што су амерички активиста за грађанска права Мартин Лутер Кинг, јужноафрички англиканац Дезмонд Туту и ​​Махатма Ганди.

Када се бави сукобима, Папа позива на јачање Уједињених нација и позива да национални интереси буду подређени глобалном општем добру. Поново осуђује рат и наоружање као политичко средство. Такође се противи превеликом утицају економије. Захтева укључивање свих друштвених сегмената, међу којима и оне најслабије, у процесе доношења одлука и развоја. Притом стоји иза „опције за сиромашне“ и права на културни идентитет  а против глобалног изједначавања; ово осуђује као колонијализам.

На тему миграције, папа Фрања наглашава да све док у земљама порекла недостају услови за достојанствен живот, важно је „поштовати право сваког човека да пронађе место где не само да задовољава своје основне потребе и потребе својих породица, већ и себе самог и може се у потпуности остварити и као личност “. Свака земља је „такође туђа земља“; роба неке територије „не би требало да се уздржи од човека у невољи који долази из другог места“.

У суботу је папа отпутовао у Асизи да потпише енциклику на гробу Светог Фрање (1181 / 82-1226). Средњовековни брат просјак сматра се узором радикалног приступа свим људима и створењима. „Фратели тути“ је Папина трећа енциклика и соалзи оне под насловом „Лаудато си“ из 2015. г. Ово писмо о животној средини и социјалној правди односило се и на Фрању Асишког.

Папина трећа енциклика изричито се обраћа женама са родно осетљивим називом, одн. насловом, па је на немачки преведена у смислу да се обраћа и сестрама-женама (die Geschwisterlichkeit), а не само свој браћи, како стоји у италијанском наслову, да би се употребио тзв. инклузивни језик.

С друге стране, наслов документа из Абу Дабија који је Папа објавио са великим каирским имамом Ахмадом Мохамадом Ал-Тајебом почетком 2019. године гласи „О братству свих људи“, њиховом братимљењу.

По питању наслова нове енциклике, директор папских медија Андреа Торниели недавно је изјавио: „Било би апсурдно мислити да се словом наслова намерава искључити више од половине адресата“, мислећи на жене. Фрањажели да се обрати „свим сестрама и браћи, свим мушкарцима и женама добре воље“, каже он.

Папа упозорава против дигиталних медија

Папа у својој циркуларној посланици од 80 страница „о братству и друштвеном пријатељству" посвећује одељак на више страница новим медијима. У њему упозорава на штетне последице глобалног дигиталног умрежавања. Само ово „није довољно за изградњу мостова", пише Фрања, „није у стању да уједини човечанство". У другом делу енциклике он хвали Интернет, јер пружа могућност сусрета међу људима, али се мора непрестано проверавати да ли данашњи облици комуникације„ заправо воде ка великодушном сусрету".

Под насловом „Обмана комуникације“ Папа критикује да у дигиталном свету „све постаје представа, шоу“. „Живот је под сталном контролом. У том процесу, поштовање према ближњима се руши, границе срама падају, друштвена агресивност се шири.“

„То се дешава са необузданим недостатком суздржаности који се не би могао догодити у сусрету лицем у лице, јер бисмо у супротном на крају растргали једни друге“, рекао је Папа. Такође постоји ризик да корисници буду ометени у изградњи правих међуљудских односа, пошто је виртуална близина мреже само привидна. „Потребни су физички гестови, изрази лица, тренуци тишине, говор тела, чак и мирис, дрхтање руку, црвенило и знојење, јер све ово говори и припада људској комуникацији,“ наводи, између осталог,  пап Фрања у својој најновијој енциклици.

Извор: Катпрес (с немачког  Рад. Ракић)