Свети патријарх Пајсије прослављен у Пећкој Патријаршији

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је 16. октобра 2020. године, на празник Светог патријарха Пајсија, свету архијерејску Литургију у Пећкој Патријаршији, у чијој се цркви Светих Апостола чува светитељева часна глава.

Сабраном свештенству, монаштву и верном народу речју надахнуте архипастирске беседе обратио се Преосвећени Епископ г. Јоаникије, који је казао да се Свети отац наш Пајсије угледао на Христа Господа, ишао је за Њим и за Светим апостолима, за Светим Кирилом и Методијем, за Светим Савом, за својим светим претходницима српским архиепископима и патријарсима.

„Оно што њега одликује је што је, у најтежим временима под Турцима, показао толику чврстину карактера, толику истрајност у трудовима, толику свијест о наслеђу које баштини српски народ да је својим врлинама и својим примјером, својом вјером био свјетило, још, за живота цијелој својој пастви, можемо слободно рећи и цијелој васељени“, рекао је Владика.

„Није случајно што су овог Светог, богомудрог Архијереја и Патријарха, сви наши научници, касније, препознали као настављача немањићких традиција. Лако је било чувати оне вриједности које су Немањићи баштинили док смо били слободни, док смо били краљевина и царевина, али је то тешко били очувати и наставити у вријеме суровог турског ропства. Бог је дао овом Божјем угоднику толику силу и благодат и толику љубав, те је он засвијетлио свом роду. Око њега и око Пећког трона сабрао се тада цио српски народ“, нагласио је владика Јоаникије и истакао да се у Црној Гори не заборавља колико је била значајна улога Светог патријарха Пајсија да заштити Црну Гору, Херцеговину и приморје од унијаћења.

„У то вријеме ширила се унија, не само по нашем приморју, не само у границама старе аустријске државе, него све до Русије, Украјине и Кијева. То је било вријеме великих и тешких искушења. Нигдје пријатеља ни на Западу ни на Истоку, под турским ропством, а изложен латинској пропаганди од које је много страдала тада Српска Црква, међутим, опет је дошла до изражаја чврстина карактера и вјера овог светог Божјег угодника и Светог Василија Острошког и Преподобног Стефана Пиперског“, бесједио је Владика.

„Вријеме ропства под Турцима било је вријеме великих људи и великих личности, великих чувара православља. Божји угодници Свети Василије Острошки и Преподобни Стефан Пиперски, млађи од Светог Пајсија, имали су у њему велики ослонац. Тако се догодило да су они раније прослављени као Свети и као Чудотворци, а тек, у ово наше вријеме, које је препуно искушења, Бог је тако учинио да ми прославимо као светог Божјег угодника и великог молитвеника и заступника свих нас, Светог Пајсија. Није случајно што се у наше вријеме пројавила његова светост“.

„Сада нам треба највише чврстине карактера, сада нам треба нам јака вјера, треба нам да се објединимо, да се духовно и културно уздижемо, као што нас је учио Свети Пајсије. Да његов примјер слиједимо и онда ћемо, сигурно, ако будемо гледали на његову издржљивост, на његов карактер, на његово трудољубље, на његову непоколебљиву вјеру, онда ћемо учинити све што је најпотребније за наше спасење, очуваћемо своју вјеру и своје светиње и своју државу, Најважније је да очувамо памћење и предање, а што се садржи у нашој светој вјери“, поручио је Његово Преосвештенство

„Нека Бог да овој светој обитељи пуно снаге и Божјег благослова молитвама Светог Пајсија, њеног небеског покровитеља, и цијелом нашем роду који данас трпи многа искушења, посебно на Косову и Метохији. Свети Пасјије је управо Косовац, он је Јањевац. Он штити своје Косово и своју Метохију и своју Пећку Патријаршију. Зато, сви ми, који живимо у другим српским земљама, са толиком жељом долазимо да се поклонимо, овдје, нашим светитељима, ћивотима светих патријараха и архиепископа српских и моштима Светог краља Стефана Дечанског и осталих светих, јер је ово наша колијевка. Овдје се српски народ показао као Божји народ, и Косово и Метохија је свесрпско огњиште на коме се сви гријемо и од других народа ко дође у наше светиње осјети да је овдје и корјен, али и светиња, не само за српски народ, него светиња која припада свим православним народима“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка