72 године Музеја Вука и Доситеја
Народни музеј у Београду обележава 28. фебруара 72. годишњицу од оснивања Музеја Вука и Доситеја, који је у саставу наше централне и најстарије музејске куће. Посвећен великанима српске културе – Доситеју Обрадовићу и Вуку Караџићу, Музеј Вука и Доситеја је отворен у згради у којој се од 1809. до 1813. године налазила Велика школа, прва високошколска установа, основана током Првог српског устанка, позната и као Доситејев лицеј. У једној од најстаријих и најзначајнијих просторних целина у Београду, на Дорћолу, чије је језгро формирано крајем 18. и почетком 19. века, смештен је некадашњи Доситејев лицеј, данашњи Музеј Вука и Доситеја.
На дан обележавања годишњице, у недељу 28. фебруара у Музеју Вука и Доситеја ће бити одржано тематско вођење Доситејев долазак у Београд у 12 часова. Због ограничења у броју присутних, молимо заинтересоване да се на овај бесплатни програм пријаве на адресу m.tomic@narodnimuzej.rs
У част обележавања годишњице приредили смо ВР изложбу Доситејев лицеј, у оквиру које ће од 28. фебруара сви заинтересовани моћи да се упознају са уметничким делима која у себи бележе не само доживљај и интерпретацију аутора, већ и изглед кроз време једнога међу најстаријим сачуваним здањима Београда. Изложби можете приступити на следећем линку:
https://vrallart.com/vr-exhibitions/em/vuk-dositej/
У виртуелну поставку су уврштени радови Емануела Муановића и Милице Чађевић из првих деценија 20. века, као и познији радови Миће Поповића, Луке Младеновића и Александра Кумрића из 50-их година уз радове новијег датума. Поставку употпуњавају фотографије зграде које датирају од друге половине 19. века до данашњих дана.
Ова изложба је виртуелна. Ипак Музеј Вука и Доситеја се може посетити и у оквиру сталне поставке и видети радови Уроша Кнежевића, Павела Ђурковића, Мине Караџић, Рудолфа Валдеца и других аутора, сваким даном изузев понедељком.
Овим поступком историјска је зграда постала спона на којој се заснива приказ живота и рада великана наше културе – Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића – спајајући их на месту где је у ослобођеном делу Србије зачето високо школство у Србији.
Елиана Гавриловић
Извор: Народни музеј
