Недеља месопусна (О Страшном суду)

Када дођеш Боже на Земљу са славом, и када све задрхти, и река огњена пред судиштем кад потече, књиге се отворе, и тајне сазнају: Тада ме избави од огња неугасивог и удостој ме да станем са десне стране Тебе, Праведног Судије. (кондак)

Недеља о Страшном суду - месопусна (Κυριακή των Απόκρεω)

Трећа припремна недеља посвећена је причи о страшном суду. Наиме, пре свега у суботу месопусну посебно се сећамо свих упокојених хришћана. Како би лакше спознали тајну смрти, пред верне се износи један дан посвећен молитви за упокојене, подсећајући и нас на пролазност овоземаљског живота, али и важност молитвене бриге за упокојене. Ове  Задушнице су једине које познаје древно богослужбено предање, док су сви остали задушни дани одређивани касније.

Ове суботе Црква се посебно моли за оне упокојене, који, по речима синаксара, прописане псалме и песме спомена не добише, то јест за оне који, услед неких изузетних околности у којима се упокојише, нису били удостојени одговарајућег хришћанског погреба. Помињање упокојених одређено је за ову суботу зато што се следећег дана, на месопусну недељу, Црква сећа Страшног суда, на који ће изаћи сви људи, како живи тако и упокојени. По хришћанској љубави, молећи се за своје избављење од осуде на том последњем суду Божијем, ми се молимо да Бог помилује и наше упокојене сроднике. Еванђелска парабола о страшном суду и сва химнграфија у овај недељни дан казују нам о љубави и милосрђу Божијем према васцелој творевини, јер Господ жели да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. Љубав представља суштину хришћанског етоса, а свако одсуство љубави одводи нас до греха и одпадања од Бога. Трећа степеница наше припреме јесте делатна љубав према дугим људима, угледајући се на Господа који ће нам у дан суда судити по својој љубави.

Последња седмица прије почетка Ускршњег поста, у православљу се назива „Месопусном недјељом“. На литургији се чита из Матејевог јеванђеља (25, 31-46) о „последњем и страшном суду живима и мртвима“ при Христовом поновном доласку. Одбачени ће тада бити предати „вјечним мукама“. Ово се односи изричито и на грешнике који током живота нису имали вјере ни доброте према ближњима, ожедњеле нису напојили, гладне нахранили, странце примили, неодјевене обукли, болесне посјећивали, заточене обишли.

У ову недељу се завршава коришћење меса у исхрани, отуда се дан назива месопусним. Током предстојеће седмице се у свим данима, у сриједу и петак такође, користи „бијели мрс“, све од млијека и јаја. Наступајућа седмица се зато назива „сирном“.

Извор: Епархија тимочка