Прокупљe: Гвоздени пук у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918.
Потпредседица Владе и министар културе и информисања Маја Гојковић данас је у Прокупљу отворила спомен-собу „Гвоздени пук у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године“ и поручила да се Србија још једном одужује топличким јунацима, који у историји светског ратовања заузимају један од најсветлијих примера храбрости и патриотизма.
„Оно што саградимо у садашњости темељ је за бољу будућност, али ни једне ни друге нема без темељног разумевања прошлости. Спомен-соба која је данас отворена учврстиће везу Топличана са својим славним прецима, а туристима, и што је посебно важно млађим генерацијама, приближити догађаје који су снажно утицали на стварање модерне Србије“, истакла је Гојковић.
Подсетила је да, кроз своју историју, Прокупље није познато само по славним ратницима, већ и по бројним догађајима и личностима из области културе, као и да савремено доба, поготово када је реч о култури, носи много изазова и захтева за прилагођавањем времену односно околностима које оно намеће.
Истакавши да Србија у којој данас живимо не би била могућа без херојских дела наших предака, нарочито у ратовима који су на овим просторима вођени почетком 20. века, министарка културе и инфмисања је рекла да су, нажалост, јуначки подвизи српске војске у Балканским и Првом светском рату у време идеолошког једноумља пали у заборав и нису на прави начин обрађивани ни у историјској науци ни у образовном систему.
„Велики број генерација одрастао је без праве слике о томе колика су била страдања српског народа и војске и која је цена плаћена за слободу. Чувени команданти Гвозденог пука, као што су Миливоје Стојановић Брка, Војислав Гојковић или Димитрије Милић били су готово непознати широј јавности, а чувени Топлички устанак, једини који је неки народ у читавој Европи повео против окупатора током Великог рата, био је третиран на нивоу статистичког податка“, констатовала је Гојковић.
Гојковић је изјавила да управо из ових разлога, као одговорна држава имамо обавезу да одамо заслужену почаст свима који су својом жртвом допринели да Србија данас буде слободна и независна.
„Отварањем ове спомен-собе, као и ранијом изградњом спомен-парка, заокружена је целина посвећена једном од најчувенијих војничких одреда у Европи у првој половини 20. века. Колико је битно што пук кроз спомен-собу и парк добија физичку посвету својим великим делима, још је важније да он никада не буде заборављен нити скрајнут у колективном памћењу нашег народа“, рекла је министарка културе и информисања.
„Дужност је свих нас да предање о Гвозденом пуку и свим другим јединицама и појединцима који су часно бранили име своје земље негујемо из генерације у генерацију, не допуштајући да зуб времена или идеолошка ускогрудост пониште дела која су уткана у саму срж нашег националног идентитета“, истакла је Гојковић.
Гојковић је рекла да је децентрализација културе приоритет културне политике и да је захваљујући сарадњи града и Министарства обновљено више установа културе у Прокупљу, међу којима је и обнова и опремање простора ове спомен-собе, а подржан је и већи број манифестација.
„Слободно могу да нагласим да је Прокупље поново стало у ред градова у Србији са најактивнијим културним животом. Верујем да ће тако бити и у периоду пред нама, а сигурно је да ће ова спомен-соба употпунити културну понуду Топличког краја и на достојан начин представити нашу богату традицију и баштину.
Гојковић је подвукла да је неговање културе памћења и у Прокупљу и у свим другим местима од изузетне је важности не само ради стицања сазнања о историјским догађајима и чињеницама, већ и због тога што културу друштва и народа чине три везивна ткива: прошлост, садашњост и будућност.
Гојковић се у Прокупљу састала са градоначелником овог града Миланом Аранђеловићем, већником за културу Милицом Ерић и в.д.директором Народног музеја „Топлице“ Љиљаном Красић, а обићи ће спомен парк „Гвоздени пук“, тврђаву „Хисар“, Народни музеј „Топлице“, спомен собу „Раде Драинац“ и присустоваће је отварању ретроспективне изложбе Боже Илића подовом 25 година од оснивања Галерије која носи име овог уметника.
Извор: kultura.gov.rs