Jубилеј Библиотеке САНУ
Библиотека САНУ је јединица у саставу Српске академије наука и уметности. Њеним радом руководи управник којег именује Председништво САНУ из редова чланова САНУ. Библиотека има Стручни савет у чији састав улазе представници свих одељења САНУ и управник Библиотеке. Библиотека САНУ установљена је у Друштву српске словесности 7. новембра 1841. године. Почела је с радом 14. јуна 1842. године, када је прве књиге поклонио Димитрије Тирол, а за библиотекара одређен Константин Богдановић.
Књижни фонд Библиотеке садржи око 1.500.000 књига, часописа и других штампаних и електронских издања из свих области науке и уметности. Од свих библиотека у Србији, Академијина библиотека поседује највећу збирку страних књига, а процењује се да је према величини књижног фонда четврта библиотека у Србији. Фонд је највећим делом настао разменом са страним научним установама. Библиотека нема обавезни примерак, али размењује издања са око 700 академија, универзитета и сродних институција у земљи и иностранству.
Библиотека своје збирке увећава и откупом, поклонима и куповином па се годишње фонд увећа за око 6.000 публикација.
Рад Библиотеке организован је у шест одељења: Одељење за набавку и размену публикација, Одељење за обраду публикација, Одељење старе и ретке књиге и посебних фондова, Одељење библиотечких фондова и техничких послова, Одељење за информације и услуге читаоцима и Библиографско одељење.
Изузетно драгоцен део фонда Библиотеке представљају посебне библиотеке и збирке. Збирку старих и ретких издања чини 3.500 наслова. У 40 посебних библиотека налази се око сто хиљада публикација, док посебну целину чине књиге из библиотеке Вука Караџића. У оквиру Библиотеке налази се и фототека у којој се чува око 10.000 фотографија чланова САНУ и њених претходница.
Библиотека прикупља документацију о члановима Академије од 1841. до данас. Израђује периодичне и јубиларне библиографије академика, преглед издања САНУ, каталоге и друга издања. Редовно приређује изложбе поводом јубиларних годишњица.
Електронска обрада публикација започета је 1990. Од 2012. године Библиотека активно учествује у стварању узајамног електронског каталога Србије у систему COBISS. Законом је одређена за једног од пет носилаца јединственог библиотечко-информационог система Републике Србије.
Преко пројекта КоБСОН (Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку) у Библиотеци је доступно више од 35.000 страних научних часописа и књига у електронском облику.
У Библиотеци САНУ се прикупља документација о свим члановима САНУ од 1841. године до данас. Документација обухвата податке о члановима, од фотографије и потписа, преко реферата за избор у чланство, до биографије и библиографије. У документацији се чува и литература о члановима као и друга документација у вези са њиховим животом и радом. На основу тих података могуће је припремити различите публикације и текстове о САНУ и њеним члановима. Та грађа је доступна корисницима у просторијама Библиотеке САНУ.
Трибина Библиотеке основана је 1991. године с циљем да се представе нове књиге академика и нова издања САНУ и њених института. Годишњак Трибине излази од 2013. године.
Библиотека има општу читаоницу и читаоницу за чланове САНУ. Учлањење је бесплатно. Грађа је доступна за рад искључиво у читаоници, а могуће је фотокопирање, скенирање и фотографисање. Читаоцима су на располагању рачунари за претрагу електронских база и читач микрофилмова. Просторије за рад са корисницима реновиране су почетком 2017.
Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић присустовала је обележавању 180 година рада Библиотеке Српске академије наукa и уметности и 30 година постојања Трибине те установе и том приликом истакла да ова два значајна јубилеја буде дозу поштовања, имајући у виду да нема много институција које могу да се подиче ни тако дугим трајањем, а ни тако вредним фондовима књига и друге грађе које поседује Библиотека.
„Током векова и бројних историјских догађаја, који су неретко били изразито неповољни по наш народ и државу, писана реч одиграла је једну од кључних улога у нашем опстанку. Управо овде, у овом храму књиге, чувају се неки од највреднијих и најстаријих рукописа на овим просторима, међу њима, и лична библиотека реформатора српског језика, великог Вука Караџића“, нагласила је министарка културе и додала да су сва та дела аутентична сведочења о временима у којима су настајала, о историјском путу српског народа, култури, великанима, савезништвима и оним не тако лепим догађајима у нашој историји.
Гојковић је указала на важност институција једног народа са дугом традицијом да не буду само чувари и неговатељи славне прошлости, већ да све оно што је остало као непролазни траг српске науке и културе, преносе савременим генерацијама оценивши да та Библиотека спада у ред оних које иду у корак с временом.
„Богате књижне збирке са око милион и по најразличитијих издања, јединствена фототека, савремене читаоница и бројне изложбе које се овде организују, данас чине да ово место традиције и постојаности буде живо и увек актуелно“, рекла је Гојковић.
Гојковић је напоменула да су, захваљујући свом дугом постојању Библиотеке, многе генерације могле да стекну веродостојна сазнања о Академији и да проучавају релевантне податке о нашим најзначајнијим и најпознатијим научним радницима и културним посленицима. Поред чувања књига и рукописа који су обележили историју нашег народа и државе, министарка културе подсетила је да Библиотека располаже са највећом збирком страних књига у нашој земљи чијој важности и вредности доприносе две инкунабуле штампане у Венецији у другој половини 15. века.
„Стварање збирке путем размене показује колико је важно подстицати и развијати сарадњу на међународном нивоу. Културна размена између држава, региона, градова, као и путем институционалне сарадње, даје нов квалитет и обогаћује и једну и другу страну односно нашу културу“, изјавила је министарка културе.
Гојковић је поручила да су очување и нега нашег наслеђа приоритетан задатак свих који се на било који начин, макар и посредно, баве културом.
„Српска академија наука и уметности, њена Библиотека, Архив, галерије и институти добар су пример како се приступа заштити културне баштине, њеној афирмацији и успешном представљању“, закључила је Гојковић.
Извор: САНУ, kultura.gov.rs
