„Логосно срце“ кроз историју људске мисли

Прослављање празника Преподобног Јустина Ћелијског Црквена општина при Храму Васкрсења Христовог, са благословом Преосвећеног Епископа шабачког и администратора Епархије ваљевске г. Лаврентија, заокружила је предавањем са темом „Логосно срце“ у Саборном храму.

Темом, којом се у својим промишљањима бавио и ћелијски богомудрац, а која вековима плени пажњу научних и уметничких стваралаца. На духовну корист Ваљеваца, расветлили су је др Вања Ковић, ванредни професор на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, и Зоран Матић, докторанд биомедицинског инжењерства Универзитета у Београду.

Где се налази центар животне енергије човека, питање је на које су кроз векове настојали да одговоре бројни мудраци још од античких времена. Да је смештен на релацији између мозга и срца, готово да је постојало сагласје. Платон је тврдио да постоје три центра: људски мозак, срце и јетра, а с тим у вези и умни, вољни и нагонски део нашег постојања. Део који доминира одредиће човека и његово деловање у заједници. Ученик Платонов Аристотел, пак, расуђује да је делокруг човековог функционисања смештен у срцу. У њему се све налази и све из њега потиче. Улога мозга је, по славном Стагиранину, да расхлађује срце и у зависности од капацитета тог, модерним језиком речено „расхладног уређаја“, зависи наш темперамент – да ли ћемо бити „ватрени“ или „хладни“, навела је проф. Вања Ковић. У новије време то „концентрисање на срцу“ је остало по страни.

- Чувени оксфордски професор природне филозофије Томас Вилис потпуно другачије поставља ствари. Срце иде у потпуно други план и каже да се све у мозгу човека дешава. Без икаквих савремених инструмената, он закључије да постоје неурални корелати нашег понашања. Наиме, уколико некоме услед можданог удара део мозга страда, видећете да његово понашање за које је тај део мозга задужен такође страда. И обновиће се у мањој или већој мери. Људи после раде на свом говору, кретању… Највећи број научника ће данас подржати тај приступ и тврдити да се све у мозгу дешава – истакла је др Ковић.

Улога срца данас некако највише је остала у песништву, у уметности уопште. И ту имамо бројне дивне примере уметника, домаћих и страних, који су срцу давали на значају. У науци је доминантан мозгоцентрични приступ.

Стари Египћани су сматрали да је срце најважнији орган у људском бићу, док су мозак одбацивали. Стари Кинези су говорили да је оно „орган свих органа“. Код старогрчких филозофа Артемида и Хераклита уочавамо „логосни приступ“, који доводи до енцефалоцентричног приступа“ налик овом у савременој науци, рекао је Зоран Матић.

Срце је највећи генератор животне енергије, а не само пумпа која одашиље и прима крв. Лежи на око 40 хиљада неурона, што значи да може да пати, да осећа много тога. Такође, искуства су показала да трансплантација срца, која продужава живот неком човеку, уједно у њега уграђује неке склоности и особине које претходно није имао, као и сећање на догађаје из живота оног чије је срце пресађено. О томе нам, навела је др Вања Ковић, можда најбоље говори чувена књига „Српско срце Јоханово“ Веселина Џелетовића о Немцу Јохану коме је пресађено срце отетог Србина са Косова и Метохије. Велики Достојевски је записао „Бог и ђаво се боре, а бојно поље је срце човеково“. Познавалац дела славног Руса и православне мисли у целини, Ава Јустин се надовезује речима: “Пакао је осећање без Бога, а рај осећање испуњено Богом Логосом“. Хришћанство, закључила је др Ковић, „не сецира човека“, већ сједињује његово осећање и мисао. И о томе нам говоре поуке бројних отаца Цркве кроз векове.

У уметничком делу програма трибине наступили су Хор свештеника и теолога, под управом протонамесника Бранка Чолића, и Камерни хор „Емануил“ са диригентом Вањом Урошевић.

Ј.Ј.

Извор: Епархија ваљевска