Педаљ свете земље Немањића

Дашак вјере, наду и уточиште свакоме ко крочи на педаљ свете земље Немањића, на обронцима Озрена, у Калуђерици, пружа манастир Озрен посвећен светом Николи, задужбина краља Драгутина.

Светиња удаљена седам километара од Петрова, на мјесту гдје ријека Спреча љуби Озрен, саграђена је, према неким предањима, на прелазу између 13. и 14. вијека. Тек благи вјетрић ремети мир и тишину које ово мјесто пружа. Далеко од свакодневних брига и немира које намеће брзи темпо живота, у башти препуној најљепших ружа и другог цвијећа, човјек заборавља бреме које носи на својим леђима.

Послије чашице разговора са срдачним игуманом манастира архимандритом Гаврилом Стевановићем мир и спокој су једино што понесете у срцу када кренете из светиње. Иако је непуне двије деценије провео у манастиру Крупа у Далмацији, с подједнаком љубављу прича и о Озрену, Озренцима и светињи у којој с вјером нешто дуже од двије године дочекује и испраћа вјернике из свих крајева, како наше Републике, тако и цијелога свијета. И на празник Усјековање главе светога Јована Крститеља многи су дошли у манастир, задужбину краља Драгутина Немањића, да се помоле Богу за здравље и напредак, да потраже благослов и пронађу мир у души.

- Озрен је на неки начин центар БиХ, али и Републике Српске. Лијепо је овдје. Иако црква датира из периода 13. и 14. вијека, звоник је саграђен у 19. вијеку.  Иконостас је камени, новијег датума, а фреске су још из 1605. и 1608. године - прича архимандрит Гаврило погледа упртог у светињу у којој моли за здравље и благостање, мир и напредак свих нас.

Према неким предањима, исти мајстор осликао је озренски и манастир Житомислић. Кроз историју манастир Озрен страдао је више пута, али његова црква никада није порушена. Обновљени су стари конак и манастирска библиотека, а изграђен је и нови конак. У овом манастиру чувају се и светиње, због којих такође долази велики број вјерника.

- У манастиру се налази рука великомученице Огњене Марије, те честице моштију кнеза Лазара - казује архимандрит Гаврило.

Бројни вјерници окупљају се у вријеме великог народног сабора 28. августа, на Велику Госпојину. Манастирска врата широм су отворена и другим данима, а породице које навраћају и осмијеси дјеце док им игуман дијели слаткише свједочанство су да народ овог краја остаје и опстаје на вјековном огњишту.
 
У порти манастира Светог Николе у Петрову налази се и спомен-кип Споменка Гостића, најмлађег борца Војске Републике Српске који је са 14 година погинуо у Јовићима код Маглаја. Иницијатор овог пројекта био је Миле Савић, који је и аутор документарног филма “Споменко на вјечној стражи” и књиге “Споменко и Озрен”. Спомен-кип је рад Жељка Алексића из Требиња.

Извор: Глас Српске