Молитвени испраћај проте Стевана Мрђена

Протојереј-ставрофор Стеван Мрђен (1938-2021)

На празник Светог апостола Андреја Првозваног, 13. децембра 2021. године, у цркви Светорг Димитрија - Харишевој капели на Земунском гробљу опело блаженоупокојеном протојереју-ставрофору Стевану Мрђену служили су преосвећена господа епископи новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин и хвостански Јустин, викар Патријарха српског.

У име свештенства архијерејског намесништва земунско-новобеоградског, са благословом архијерејског намесника протојереја-ставрофора Божа Бакајлића, сабранима се бираним речима обратио протојереј Лазар Манигода, духовник при Институту за мајку и дете Др Вукан Чупић, који је заблагодарио преосвећеним епископима који су учествовали у молитвеном испраћају проте Стевана Мрђена, а потом упутио и реч утехе члановима породице, да буду сарадници Божји и усмеравају животну наду у нади васкрсења и да имају љубав међу собом. Подсетивши на животопис почившег проте Стевана Мрђена, као и на чињеницу да је прота учествовао у изградњи и обнови 35 богомоља, протојереј Лазар Манигода се присетио и свог првог сусрета са њим 9. јула 1989. године и напоменуо да се прота Стеван Мрђен истински и искрено радовао сваком богослужењу, свакој Литургији. -Он је знао свој пут, а то је пут Богочовека Христа, рекао је протојереј Лазар Манигода наглашавајући да је свештенство намесништва благодарно што је имало част да служи са протом Стеваном Мрђеном. -Привремено се растајемо на земљи, али духовно се не растајемо, рекао је између свештеник Лазар.

Преосвећени Епископ новограчаничко-средњезападноамерички г. Лонгин је пренео саучешће Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија породици проте Стевана Мрђена као и свима ожалошћенима, указавши: -Треба да смо сви захвални Богу што смо имали тако доброг пастира. Са обзиром да сам новопрестављеног проту познавао више од 50 година и да сам се као и многи богослови у манастиру Крки исповедао први пут управо код нашег доброг проте Стеве, нагласио бих да када испраћамо људе таквог капацитета и вредности као што је био прота Стеван, некако бисмо сами хтели да се умешамо у Божје путеве и провиђење, па да зауставимо време да ти људи још живе и буду са нама, јер не бисмо желели да останемо ускраћени свим тим врлинама, свом том мудрошћу и тим животним искуством које такве личности и људи нама дају и са нама деле.

-Ми смо се данас овде сабрали не зато што је прота умро, него зато што је живео, нагласио је владика Лонгин говорећи о личности проте Стевана Мрђена и његовој изузетној вери у Господа и додајући да је таквог ентузијазма и таквог опитимизма било тешко пронаћи. Присећајући се времена када је прота Стеван Мрђен био клирик у његовој и у другим епархијама Српске Православне Цркве, Владика је рекао да су сви у њега гледали као у некога који може све, јер није било проблема који он није могао решити, а оно што је наумио, он је и завршио на корист Цркве и свог народа. Владика Лонгин је посебно нагласио велико и дивно гостољубље почившег проте који је многе од младих богослова, заједно са својом протиницом Милицом дочекао и нахранио у свом дому, где се увек могла пронаћи топлина и реч охрабрења и утехе.

-Вера у васкрслог Христа побеђује нашу бол и нашу тугу. Кроз наше сузе видимо одраз светлости Васкрсења Христовог. Наша љубав према покојницима је јача од смрти, она их држи у животу, они за нас нису мртви него живи, јер ми верујемо у живога Бога - верујемо у живот, у победу, светлост и љубав и знамо да је Христос нашао лек против смрти - а то је Његово славно Васкрсење, беседио је епископ Лонгин.

Вечан спомен блажене успомене протојереју-ставрофору Стевану Мрђену.

***

Дана 8. децембра 2021. године, на оданије Ваведења Пресвете Богородице, у Београду је уснуо у Господу протојереј-ставрофор Стеван Мрђен, свештеник Српске Православне Цркве у пензији и старешина капеле Свете Петке при Геронтолошком центру Бежанијска Коса.

Протојереј-ставрофор Стеван Мрђен је рођен 20. марта 1938. године у Дрнишу, од оца Душана и мајке Ане, рођене Субота. Богословију Светог Саве у Београду завршио је 1957. године. Рукоположен је за ђакона 25. децембра 1960. године у Скрадину, а за свештеника 1. јануара 1961. године у Дрнишу. Од 1961. до 1971. године био је парох у Жагровићу, Оћестову, Пађенима, Плавну и Отону, а од 1971. до 1995. године у Жагровићу и Книну, при цркви Светог Георгија и цркви Покрова Пресвете Богородице. Био је главни свештеник на поновном подизању цркве Покрова Пресвете Богородице у Книну (1964-1971). Учествовао је у изградњи и обнови 35 црквених објеката.

Од 1995. до 1998. године био је парох у цркви Свете Тројице у Земуну, од 1998. до 2005. године у цркви Лазарици у Земун Пољу, а од 2005. године и духовник у капели Свете Петке при Геронтолошком центру Бежанијска Коса.

У браку са Милицом, рођеном Бјеговић, има синове Бранка и Војислава и унучад Луку, Филипа и Милицу.

Извор: ТВ Храм