Протојереј-ставрофор Андреја Арсић (1934-2022)

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, 7. маја 2022. године у храму Светог пророка Илије у Миријеву служена је заупокојена Литургија са опелом новопрестављеном служитељу Божјем протојереју-ставрофору Андреји Арсићу.

Литургијом је началстовао Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан уз саслуживање више свештеника и ђакона, који је на крају службе Божје надахнуто беседио о узвишености и одговорности свештеничке службе пред олтаром Божјим, подвлачећи да је прота Андреја у најтежим временима за српски народ прихватио позив Божји да Њему служи и да свој живот у целости Христу Богу преда: -Тај пут је до своје кончине следио и њиме ка Царству Небеском водио поверено му стадо у бројним парохијама широм Србије, а које је данас дошло да испрати свога проту у наручје Животодавца.

После Литургије, епископ Стефан је служио опело проти Андреји на миријевском гробљу, где се од њега у име браће свештеника привремено опростио протојереј-ставрофор Ратко Аксентић, дугогодишњи пријатељ и парох дома покојног проте Андреје. Нагласио је да је прота био у свему узор браћи саслужитељима у свим парохијама и храмовима у којима је проповедао реч Божју, имајући у свему изузетно смирење, благост и кротост, које се развило у врстан дар духовништва, те је стога дуги низ година исповедао службенике Патријаршије, професоре Богословског факултета и наставнике богословија, као и саме Патријархе српске.

-Своју оданост мајци Цркви је сведочио својим животом у најтежим временима комунистичког терора, због чега је две године и провео на Голом отоку, али је то из своје скромности сакривао од других. Уједно је нагласио да иза њега остају бројни примери пастирске бриге према својим парохијанима и ореол духовне отмености и господствености у служењу, понашању и држању према свима у свом окружењу. Вечан ти спомен, достојан блаженства драги прото Андро, поручио је протојереј-ставрофор Ратко Аксентић.

***

Протојереј-ставрофор Андреја Арсић рођен је 28. јуна 1934. године у селу Жбевац код Бујановца. Богословију Светих Кирила и Методија завршио је 1954. године у Призрену. Од стране Епископа нишког др Јована (Илића) рукоположен је 4. децембра 1954. године за ђакона, а већ сутрадан у чин презвитера и постављен за пароха у Сурдулици, где је службовао до 1968. године када је са службом прешао у Блаце. Админстратор Епархије нишке др Василије (Костић) га 1973. године поставља за пароха девете парохије при храму Светог оца Николаја у Нишу. У свезу клира Архиепископије београдско-карловачке примљен је 1977. године када се уједно са породицом настанио у београдском насељу Миријеву. Исте године је постављен за пароха треће парохије при храму Свете Тројице, да би 1985. године постављен такође за пароха треће парохије при храму Светог апостола и јеванђелисте Марка и исте године одликован чином протонамесника. Блажене успомене патријарх Павле га је рукопроизвео у чин протојереја 1992. године, а одликован је правом ношења напрсног крста 1998. године. Пензионисан је 1999. године и причислен матичном храму Светог Марка. Са благословом патријарха Павла дужи низ године је вршио духовничку дужност при манастиру Ваведење и Патријаршији српској.

Јереј Борислав Петрић