Владика Јован богослужио у Даросави
У недељу Светих отаца Првог Васељенског сабора, 5. јуна, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован је у Даросави код Аранђеловца у храму Светога Симона Монаха служио Свету Архијерејску Литургију. Том приликом, владика Јован је освештао и темеље за нову салу при парохијском дому у Даросави.
Његовом Преосвештенству су саслуживали протојереји-ставрофори Мићо Ћирковић и Миладин Михаиловић, протојереј Милован Ранковић, јереј Милош Митровић, протођакон Иван Гашић и ђакон Александар Бабић. Својим појањем евхаристијско сабрање увеличали су чланови хора “Света Анастасија Српска” из Аранђеловца.
„Наша Света Православна Црква данас прославља свете оце Првог Васељенског сабора. Слави их Црква зато што су они сачували, озаконили и у Символ вере унели истину о Господу нашем Исусу Христу”, рекао је владика Јован појашњавајући о којој истини је реч: „То је истина на првом месту, Његовог оваплоћења јер се Бог родио у телу, Бог је примио тело и постао човек, али остао Бог. Као Бог, дао је живот свету и живот свима онима који верују у Њега како рече данашње Јеванђеље које смо данас овде чули. Заиста браћо и сестре, Свети оци су се потрудили да истину унесу у Символ вере и да је оставе као тестамент у цркви Христовој. У Символу вере који ми читамо свакодневно на сваком богослужењу сажето ја оно што би Хришћани требали да знају, али не само то него да се том истином уче и живе и да ту истину примају и да том истином задобију живот вечни, а истина је једна, нема две истине, једна је, а то је наш Господ Исус Христос, кога су Свети Оци објавили”.
„Свети оци су се састали како би нам рекли управо истину вере која је Христова истина”, рекао је Владика појаснивши да: „Христос није само Бог, нити само човек, Христос је Бог и човек, јер је на себе узео и људску природу и тиме омогућио себи да разуме човека зато што има људску природу, да разуме човека и његове проблеме у животу. Ја хоћу таквог Бога који разуме моје слабости, моје падове, али разуме и моје покајање и моју исповест. То Бог може да разуме јер је он и Бог и човек. Зато су Свети оци на свим Васељенским саборима говорили да је најважнија познати истину и најважније живети истином. Људи се плаше истине зато што нису спремни да себи погледају у очи и да себи кажу шта је истина, а шта није. Зато се људи скривају иза истине, неће да признају, а истина значи признати, веровати и признати да је једина истина у Богу, браћу и сестре. У животу је најважније познање истине, зато је Господ Исус Христос и рекао: “Познајте истину и истина ће вас ослободити”. Не може лаж да нас ослободи никада, кад-тад, све ће изаћи на видело. Не вреди нам да се заваравамо и да живимо у лажима, а ми често баш хоћемо да заобиђемо истину, да се не би сукобили сами са собом, јер знамо да смо нешто учинили што није истина, али нећемо да признамо. Гордост нам не да да то признамо. Без истине нема спасења и без истине нема Богопознања. Ако хоћемо Бога да познамо треба да живим у истини. Без Богопознања нема истине. Бога не можемо да спознамо из неких уџбеника, као што не можемо да спознамо ни човека ако само прочитамо његову биографију и зато треба са човеком живети у истини и у међусобној љубави и онда ће се човек човеку слободно отворити. Када човек зна да тај други живи истином онда ће истину да му призна, али зато треба међусобно да живимо у истини, међусобно да живимо у љубави, да би се управо између себе упознали. Истина и љубав је та која сједињује човека са човеком. Истина и љубав је та која упознаје и спознаје човека. Само кроз љубав можемо да разумемо човека. А то значи да једино ако га волимо ми ћемо разумети његове падове али једино ако се труди ако је пао да устане. Ми ћемо га онда разумети и у његовом устајању, то јест подизању из палости”.
Извор: Епархија шумадијска
