Владичанска Литургија у Мионици

У Недељу 1. по Духовима, илити Недељу Свих Светих, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије је предводио литургијско сабрање у Храму Вазнесења Христовог у Мионици, уз саслуживање архијерејског намесника колубарског протојереја – ставрофора Саше Тимотића, старешине мионичког храма протојереја-ставрофора Животе Новитовића и свештенослужитеља из Ваљева.

У литургијској проповеди епископ Исихије поучио је да су сви у Цркви свети, а уједно и грешници. Наиме, појаснио је он, сви смо свети који смо примили Свето крштење и са њим миропомазање и дар Духа Светога. Освећујемо се и кад се сабирамо на Светој Литургији и кад се причешћујемо Оним Који је Једини свет, Господ Христос. Наравно, данас не славимо све нас као свете, већ оне које је Црква посведочила као свете.

-Огроман је број светитеља, и оних познатих у целој васељени, и оних који су познати локално, у заједницама у којима се поштују и где су живели своје свете животе. Постоји и огроман број светих које Господ чува за Себе и које није пројављивао нама, који су непознати. Црква данас слави све, и познате и непознате светитеље. Сабирајући се на Светој Литургији, данас смо више него у другим приликама свесни да сви чинимо једну Цркву. И ми који овде живимо и они који су живели пре нас, наши преци и светитељи Божји. Не само људи, и ангелске силе чине Цркву Божју, а преко нас у Цркву улази и сва твар, казао је владика Исихије.

-Још од времена Светих апостола, свет је бивао непријатељски настројен према хришћанима, те су многи проповедници пострадали за веру. Отуда имамо свете мученике, оне који су страдали и исповедали име Божје у читавом свету. Ти мученици и исповедници су три века на тај начин прослављали Бога. Световне власти су их на разне начине прогониле, али се нису одрицали Христа по цену мука и својих живота, навео је владика Исихије.

-Такође, поред мученика постоје Оци Цркве - епископи, учитељи који су објашњавали апологију, исповедници и други који су следовали мученицима. Кад су гоњења прекинута Миланским едиктом Светог цара Константина 313. године. Прогона је било и касније и има их и данас, о чему нам сведоче примери наших сународника на Косову и Метохији, Хрватској, Црној Гори... Сви смо ми позвани да сведочимо веру и живимо по јеванђељу које Господ открива у Својој Цркви. Наравно, мало ко од нас ће морати и физички да пострада, али ако смо спремни на то, Господ можда некад и пошаље неко страдање. То страдање не мора да буде од неких институција или непријатељских скупина, може да буде рецимо од болести или страдање на послу и разним срединама. Свако од нас може да искуси непријатељство према себи. Али, као што каже апостол, нека страдања не буду по греху, већ на правди Бога. Ако су по греху, онда треба да се трудимо да се покајањем поправимо- истакао је ваљевски архијереј. Појашњавајући данашње јеванђеље (Мт зачало 38), Владика Исихије је истакао да нам Господ даје слободу и само ако Га слободно исповедимо и признамо, постајемо достојни да он нас призна пред Оцем. Господ никога од нас не тера да Га признамо, да Га волимо, а свакога ко Му приђе у смирењу и покајању прима и даје му мноштво благодати. Говори нам да никога не треба волети изнад Господа што, наравно, не значи да не треба волети оца, мајку и све ближње. Напротив! Он изједначава љубав према Себи и ближњима. Али, Бог мора да буде на првом месту и љубав према Њему мора да одређује наше животе, закључио је владика Исихије и позвао своју духовну децу да приносе молитве Господу и свима светима.

Извор: Епархија ваљевска