Нова издања Института Академије Српске Православне Цркве
Институт Академије Српске Православне Цркве за истраживање и очување културног наслеђа у Сремским Карловцима објавио је крајем 2009. и почетком 2010. године две публикације које изражавају братски однос двају православних народа - Срба и Грка.
Прва књига је рад Димитроса Г. Петаласа под називом Речи словенског порекла на Пелопонезу (осим топонима). Уредник издања је др Мирко Томасовић, директор Института, а као рецензент потписује се протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, директор Високе школе - Академије Српске Православне Цркве при којој је основан Институт за истраживање и очување културног наслеђа. Преводилац са грчког језика био је С. Јакшић. Аутор књиге Димитрос Г. Петалас је професор средњовековне упоредне књижевности започео је свој на истраживању етимологије речи у грчком језику које воде порекло из словенског језика потакнут својом дедовином у селу Врбици у Грчкој.
Речи које је сакупио су речи које мештани ових крајева употребљавају у свакодневном говору, посебно из области пољопривреде. Значај ове збирке речи је у томе што се ове речи полако губе услед све веће технократизације сеоског становништва у Грчкој, а посебном под утицајем телевизије. Временом је аутор своје истраживање проширио на све општине Пелопонеза. Користећи многобројне и врло значајне речнике аутор је успео да прикупи на хиљаде речи: именица, придева, глагола, имена, речи несигурног порекла и топонима, којих нема у непревазиђеном делу Max Vasmera, Die Slaven in Griechenland, Zentralantiquariat der Deutschen Demokratischen Republik, Lepzig, 1970.
Друга књига је превод на грчки језик истраживања др Гордане Благојевић на тему Српско играчко наслеђе. Рецензенти књиге су др Селена Ракочевић, проф. др Мирко Томасовић, који је уједно и уредник издања; и проф. др Марија Хнараки. Књига показује колико је географски положај Србије утицао на културно наслеђе у сфери игара, а истиче и узајмне односе у играма свих народа на територији Балкана. Ауторка књиге је имала за циљ да се српско играчко наслеђе представи свим земљама у окружењу, али и шире у Европи и свету, јер српско играчко наслеђе представља један део светске културне баштине. Посебна вредност овог издања су и, до сада необјављени, акварели Олге Бенсон из збирке Етнографског института САНУ.
Ова књига у издању Института Академије СПЦ представља нову етапу у промовисању духовне културе српског народа, које високошколска установа Српске Православне Цркве за уметност практикује готово целу деценију.
