Обављено мало освећење цркве у „граду Светог Николаја“

У суботу 21. децембра Православни Срби Бризбена су били учесници великог духовног славља. Тога дана обављено је мало освећење новосаграђеног храма Светог Николаја (Ross st.) и тиме је храм отворен за богослужбену употребу. Истовремено ова парохија је прославила свог небеског заштитника Светог Николаја мириликијског чудотворца.

На Светој Архијерејској Литургији на којој је началствовао Његово Преосвештенство Владика Иринеј прислуживали су настојатељ овог храма протојереј о. Јован Цветић и српски свештеници града Бризбена (протојереј-ставрофор Велибор Бојичић, јереј Никола Стефанов и јереј Станиша Остојић) заједно са протођаконом оцем Сашом Чолич. Бројни народ испунио је нови храм још пре самог доласка Архијереја, а нарочито је било приметно присуство великог броја деце и младих. Најпре је обављен чин малог освећења храма у коме је затим одслужена Света Архијерејска Литургија. На самом крају обављена је трократна литија око храма и чин освећења славског колача. У парохијској сали уприличена је празнична трпеза .

Преосвећени Владика Иринеј је подсетио да овај град истински може да се назове град Светог Николаја јер у њему је навише храмова посвећених управо овоме светитељу. Поред три српска Православна храма ту су још и руски и украjински храм који су такође узели овог угодника Божијег за свог небеског ангела.

Чињеница је да су у не тако давној прошлости постојали велики раздори међу Православним Србима у дијаспори. Тако су у овом граду саграђене три српске цркве посвећене Св. Николају. Али свемилостиви Бог, који преображава све на наше добро, учинио је да данас Срби Бризбена могу да се окупе као једно стадо под окриље једног Пастира - Христа и под заступништво Св. угодника Његовог Николаја чудотворца.

Присуство верника из свих српских парохија југоисточног Квинсланда управо је означило то заједништво које нам је преко потребно у свако време. Заједништво са Христом заправо и јесте Црква. Руски богослов, Алексеј Хомјаков, надахнуто говорећи о Цркви каже:

Јединство Цркве следи неопходно из јединства Божјег, јер Црква није мноштво лица у њиховој личној подвојености, већ јединство Божје благодати, која живи у мноштву разумних створења.

Будући свесни овог великог дара који нам Христос даје, да будемо у заједници с Њим кроз Цркву Његову, и одговарајући на Христов позив кроз окупљање на ово молитвено сабрање, верујући народ Бризбена могао је да осети управо ту благодат која се даје сваком од чланова Цркве. До нас је било само да отворимо срце и прихватимо овај небески дар са смирењем и благодарношћу.

У свом обраћању отац Јован је подсетио да је у изградњу храма утрошено 130 000 цигли. Иако овај број на себи својствен начин изражава величину подухвата он сигурно ни приближно не осликава труд и молитве, најпре оца Јована, али и свих оних који су на било који начин доприносили изградњи овог заиста велелепног храма.

Православље у Бризбену имало је светлу прошлост. Бризбен је средином прошлог века био епархијско седиште (руске Цркве) и ту је саграђен један од најстаријих православних храмова у Аустралији (руска црква Св. Николаја, 1936). Надамо се да ће слава Христова још јаче заблистати Бризбеном и да ће овај нови храм као и сви други православни храмови овог града бити увек испуњени верујућим народом чије ће се молитве непрестано уздизати ка Престолу Христовом, баш онако као се и Крст Његов на куполама овог храма победоносно уздиже над Бризбенским хоризонтом.

Извор: Епархија аустралиско-новозеландска