Освећен храм Светог Јована Богослова у Сочаници

Тешки услови живота на Косову и Метохији нису зауставили црквено градитељство. Према духовним потребама, парохијске цркве и манастири ничу на разним странама Епархије рашко-призренске. У петак 9. октобра, на дан Светог Јована Богослова, у Сочаници, Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски Артемије извршио је освећење нове парохијске цркве посвећене светом Јовану Богослову.

Са градњом храма започело се пре пет година и залагањем надлежног свештеника о. Бранислава Дикића и бројних донатара који су помогали на разне начине стигло се до краја. Од пратећих објеката изграђен је звоник и црквена сала са помоћним просторијама која се налази у подножју храма и чија је горња плоча, због конфигурације терена, искоришћена као плато испред цркве.

Чину освећења храма и литургији присуствовао је велики број верника. Епископу Артемију саслуживало је двадесет и четири свештенослужитеља.

На крају литургије извршено је ломљење славских колача, а онда се Владика Артемије обратио свима сабранима: «У име Оца, и Сина и Светога Духа. Којим речима, браћо и сестре, да достојно захвалимо Богу на овој милости и овоме дару који нам је данас поклонио. Којим речима да изразимо нашу радост духовну, наше задовољство што смо дочекали овај дивни дан, овога дивнога празника, да осветимо ову новоподигнуту и саграђену цркву, посвећену најмилијем ученику Христовоме - светом Јовану Богослову.

Сећам се пре пет година када смо тражили место за дом Бога Живога, да смо изабрали ово овде место, у Сочаници, да подигнемо овај храм. У току пет година било је доста муке око градње, доста напора, доста жртве захтевало. Али данас, када имамо храм завршен и освећен благодаћу Божијом, ми се тих невоља и непријатности не сећамо. Све се заборавља, остаје само благодарност у души и у срцу, благодарност Богу Који нам је помогао да ово богоугодно дело довршимо, на Његовој благодати и милости. Овај храм је посвећен светом Јовану Богослову, апостолу љубави, апостолу који се удостојио да се наслони на прса Господа Христа на Тајној Вечери и да поцрпе отуда мудрост Божанску, да се уздигне као небопарни орао и да нам отуда објави највише тајне неба и земље. Мало је храмова у нашој отаџбини посвећених њему, зато нам је овај овде утолико милији што је један од малобројних посвећен светом Јовану Богослову.

Свети Јован Богослов је био један од дванаесторице ученика Христових који се показао и највернији. Када је Господ страдао на Голготи и сви се ученици разбежали, он је остао и стајао под Крстом Господњим са Његовом Пречистом Мајком и удостојио се оних речи  "Ево ти мајке" (Јн 19, 27), које је Господ са Крста изрекао, обраћајући се њему. Њему је Господ предао на старање свету Богородицу као другоме сину њеном да он о њој брине и да се стара. И он је то верно и достојно чинио. Зато је и Господ њега прославио и наградио таквом мудрошћу да је он написао Јеванђеље Господа Христа које почиње: "У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог" (Јн 1, 1). Написао је још много што-шта и рекао је између осталог да је Бог - Љубав и да је из љубави послао Сина Свога на земљу да спасе људе и оне које верују у Њега.

Градећи овај храм, браћо и сестре, ми смо и сами себе надоградили. Сви они који су на било који начин допринели да се овај храм подигне и стигне до освећења, они су њега градили у својој души, у своме срцу, а тек онда овде на овоме дивноме простору. И Господ зна свачију жртву коју је принео било у новцу, било у раду, било у материјалу, било у молитви, било на који начин са добром жељом. Сви смо ми, дакле, учествовали у подизању овога храма и сви данас имамо разлога да се радујемо и Богу благодаримо. Али, ипак, међу нама овде сабранима има и оних коју су се посебно потрудили око подизања овога храма. То је пре свега ваш свештеник отац Бранислав Дикић, који је овде већ неколико година на служби Богу. Он се много заузимао и трудио око подизања овога храма. Није жалио труда, није жалио зноја, обилазио је своје парохијане, обраћао се на много страна и тражио помоћ и прилог како би се овај храм довршио. Зато ми данас њега награђујемо чином протонамесника. То је одликовање за свештеника прво после рукоположења и он је од данас протонамесник овога храма. Одликовање дато њему припада и свима вама, браћо и сестре, јер он сам без вас не би могао ништа учинити, а и ви сви без њега не бисте могли ово дело учинити. Оно што каже наш народ: "Триста без попа ништа", тако и овде то важи. Али поред њега имамо још неколико људи који су се посебно истакли у градњи овога храма па и они заслужују да буду посебно поменути и награђени Архијерејском захвалницом».

Затим је Епископ Артемије за посебан допринос изградњи храма доделио Архијерејске захвалнице Министарству за Косово и Метохију, Комбинату Трепча из Косовске Митровице, општини Лепосавић, г. Драгану Радаковићу из Обилића који је помагао и помаже не само овај храм него и многе друге, г. Ненаду Мијајловићу из Мошница, г. Јовану Чоловићу из Аранђеловца. Након доделе захвалница Владика је завршио своју беседу:

«Наравно да нисмо могли да поменемо све, а још мање да наградимо све који су допринели, сваки на свој начин, подизању овога храма. Оно што ми нисмо у стању, што нисмо могли, Бог који све види, све зна, свачију мисао, свачије срце, свачије дело, Он нека све њих награди сваким својим небоземним благословом, и њих и њихове сроднике. Нека је још једном срећна и Богом благословена ова храмовна слава. Сваке године на данашњи дан да се овде сабирамо на сабор народни, да прослављамо овај празник, али и да редновно испуњавамо ову цркву Божију сваке недеље и празника. Подигли смо је не да бисмо је гледали споља него да бисмо се унутар ње Богу молили. Зато нека је сретно и Богом благословено сада и увек и у векове векова. Амин».

Свечари прве славе новог храма били су отац Бранислав Дикић и Ђорђе Лакушић. За следећу годину јавили су се Ненад Гвозденовић, Бојан Миладиновић и Горан Милићевић - сви из Сочанице. За овај догађај приређен је и културно-уметнички програм, а после њега славски ручак у току кога је црквена општина поделила своје захвалнице.

Извор: Епархија рашко-призренска