Дан сећања на жртве геноцида у Другом светском рату
Поводом дана сећања на жртве геноцида у Другом светском рату у логору Јасеновцу и свим жртвама у јамама и стратиштима на територији тзв. НДХ, Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, у име Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, служио је данас, 22. априла 2009. године у 11 часова, у београдској Саборној цркви парастос жртвама геноцида током Другог светског рата. Дан сећања на жртве геноцида обележава се у знак сећања на пробој малобројне групе преживелих заточеника злогласног усташког логора Јасеновац у тзв. Независној држави Хрватској на данашњи дан 1945. године.
Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Амфилохију саслуживали су протојереји-стварофори Божо Бакајлић, Радич Радичевић и Бранко Топаловић; јереји Александар Ђаковац, Вукашин Милећевић и Небојша Тополић; протођакон Стеван Рапајић и јерођакон Јован. Парастосу су поред породица пострадалих присуствовали и јавни и кулутрни радници, међу којима и др Богољуб Шијаковић, министар вера у Влади Републике Србије.
У беседи је Митрополит нагласио да су сви покољи Срба на територији несрећне НДХ само наставак покоља витлејемских младенаца од стране Ирода, који је тражећи Богомладенца убио 14.000 недужне деце у Витлејему. Такав погром се десио и у логору Јасеновац, јамама по Лици, Дамлацији, Босни и Херцеговини, а посебно је Високопреосвећени Митрополит истакао јаму Јадовно у којој је постарадао Митрополит даборносански Петар (Зимоњић) и још 24 свештеника. Међутим, Митрополит је посебно упутио речи потомцима пострадалих да не треба очајавати већ да треба веровати у победу Васкрсења над смрћу, те да сви потомци треба да се сећају својих предака који су мученички пострадали за веру. Јасеновцем се и сада осећа мирис свих невино пострадалих жртава, који све нас подсећа на мучеништво и учи да је неопходно имати у молитвама све оне који су мучеенички страдали за Христа.
Систем концентрационих логора ''Јасеновац'' представља једно од највећих стратишта у Другом светском рату. У периоду између 1941. и 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највећим делом Срба, као и Јевреја и Рома укључујући и десетине хиљада деце (логор у Јастребарском). Осим логора смрти у Јасеновцу, систем концентрационих логора обухватао је више локалитета на територији данашње Републике Хрватске, Републике Српске и федерације Босне и Херцеговине.