Поштујте своје наставнике и учитеље
Обавештавамо верни народ и духовна чеда која нису у могућности да присуствују десетогодишњем парастосу почившем Високопреподобном игуману манастира Острога Лазару (Аџићу) у острошком скиту Светог Јована Крститеља, да ће свештеничко братство цркве Светог Саве на Врачару служити помен овом великом духовнику и служитељу Господњем у понедељак, 6. децембра 2010. године, са почетком у 10 часова.
Игуман Лазар (Аџић) је рођен 29. јула 1948 у Кокорину, Гацко. Завршио је Вишу туристичку школу 1970. године у Сарајеву. Студирао теологију. Замонашен 30. маја 1979. године у манастиру Хиландару, где је провео неколико година. Рукоположен у јерођакона и јеромонаха у децембру 1980. године. Неколико година провео је у манастиру Пустињи код Ваљева. Обновио је манастир Ћелије Пиперске, где је био свештенослужитељ. Од 1991. године био је игуман манастира Острог.
O њему Митрополит Амфилохије пише: Господ га је усмјерио Манастиру Острогу и по послушању Ћелији Пиперској. Ту га је сам Бог послао, не само да обнавља ово запуштено мјесто обитавања Преподобног Стефана Пиперског, него и да одговори на духовну жеђ и глад бројних младића и дјевојака, духовно тек пробуђених. Данас су многи од њих свештеници, монаси, монахиње, други опет су постали узорни хришћани.
На четрдесет дана по упокојењу Архимандрита Серафима, игумана Острошког, ишли смо послије парастоса да цјеливамо мошти Светог Василија. Данима сам молитвено размишљао: кога да поставим за настојатеља Манастира, мјесто од посебне одговорности не само у Митрополији Црногорско-приморској него и цијелој нашој помјесној Српској Цркви и шире. Отац Лазар је дошао из Ћелије Пиперске на парастос. Приступивши ћивоту Светог Василија и помоливши се, обратио сам се оцу Лазару, без икаквог претходног предупређења: "Оче Лазо, направи поклон и узми благослов да преузмеш послушање настојатеља Острошког манастира." Погледао ме изненађено и без предомишљања направио метанију пред ћивотом, цјеливао Светитеља и узео од мене благослов за обављање ове одговорне дужности.
Такво безпоговорно послушање красило је оца Лазара до последњег његовог издисаја. Његово служење у Острогу и послушање било је трезвено, одговорно и самосвојно. Никада није започињао неки посао, обнову, градњу, подухват, да претходно не би дошао на договор и за благослов. Разговор са њим и договор је увијек био једноставан, кратак и ефикасан. Као по правилу: сваки благослов би испоштовао и договор извршио, уз пуну слободу и личну одговорност. Тако је радио када се тицало монашко-острошког братства и сестринства у Ћелији Пиперској; тако је радио било при извођењу обнове или градњи у самом манастиру; тако се понашао приликом градње Острошког скита у Јован Долу. Максимално се трудио и да материјално пословање манастира буде увијек под благословом; под благословом му је било и човјекољубиво дјело према сиромашнима, нарочито према угроженима на ратним подручјима Херцеговине и Босне, према избјеглима и прогнанима. Отац Лазар је био човјек несебичне љубави и еванђелског човекољубља. Из његових уста није се могла чути ријеч оговарања или осуде; без роптања и трпјељиво је подносио не само своје тјелесне немоћи него и клеветања. Као истинског духовника красило га је христолико служење другима, трпјељиво примање на себе њихових патњи и бремена, како кроз исповијест тако и кроз очинску, да не кажем материнску бригу о другима, нарочито о младима. Његова љубав се испољавала са мало ријечи, али увијек саможртвено, дјелатно и дјелотворно. Зато је и била цјелебна и исцјелитељна (преузето из предговора књиге Положи наду на Господа - Духовна поетика оца Лазара).
У наставку преносимо одломке из беседе Преосвећеног Владике диоклијског Г. Јована, са шесетогодишњег помена:
Свети Александар Невски својим ликом нас подсећа на Светог великомученика кнеза Лазара. На овог светог угодника угледао се и наш отац Лазар, који се на данашњи дан пре шест година упокојио у Господу. Поклањајући се његовом гробу, подсећамо се на велику љубав коју је имао према острошкој Светињи, жртвујући се до краја свог земаљског живота.
"Поштујте своје наставнике и учитеље" - реч је јеванђелска, реч је Апостола Павла. Ко неће да поштује учитеље своје: оце, епископе, игумане тешко да се може спасти, јер без послушања не може се угодити Богу. Из послушности Бог је постао Човек. Због непослушности Адам и Ева су изгнани из Раја. Ту непослушност исправила је Нова Ева - Пресвета Богородица, која је послушала глас Архангела и рекла: "Ево смерне слушкиње Господње". Да ли ми можемо рећи за себе да смо послушали вољу Божију изговарајући молитву Господњу? Знамо да Господ силази само тамо где се људи међусобно смиравају између себе и где чашћу чине већима једне од других. Ако је ко показао ту смерност то је показао наш Свјатјешји Патријарх Павле кога ми понекад довољно не послушамо. Ако ли родитељи слушају вољу Божју, а деца слушају родитеље онда има благослова. Ако нема тога у породици онда тешко нама, тешко и овоме народу, тешко и овој држави. Ако нема у једној држави домаћина како ће бити све у реду? Сабрали смо се данас у овом Скиту да прославимо овај дан и пожелимо све најбоље од Господа нашем Митрополиту: оцу, учитељу и пастиру помесне Цркве у Црној Гори; да му пожелимо много лета и да га Господ укрепи молитвама светога Амфилохија, Светих српских просветитеља и учитеља. Дошли смо исто тако не да се само поклонимо гробу оца Лазара, него да испитамо своју љубав и истрајност према ономе који нас је духовно родио.
