Поводом размишљања Светозара Маровића о заставама

Вексилологиа као помоћна историјска наука која се бави историјатом и проучавањем застава каже да тробојка (или триколора) није искључиво ни српска ни црногорска, већ је као симбол слободе прихваћена послије француске револуције у многим државама Европе (Француска, Италија, Русија, Белгија...) Данас је тробојка, у разним комбинацијама боја и њиховом распореду, најраспрострањенија застава у свету.

2. Крст са оцилима на заставама није изум ни Србије ни Црне Горе већ је православно византијско наслеђе, времена династије Комнена (11.век). Оцила уствари нису оцила него четири слова В која значе: «Василев василеон воитха васили = Царе царева помажи Цару.» Не треба изгубити из вида да су једини Црногорци у свету, тај крст са таквим оцилима носили (неки га и данас носе) на својој капи и својој глави!

3. Реплика прве заставе Црне Горе из времена Црнојевића управо се може једино видети на средишту Митрополије Црногорско-приморске, Цетињском Манастиру - духовном огњишту Црне Горе. За оне који не знају та застава је била црвена са белим двоглавим орлом са грба на Цетињском Манастиру.

4. Застава из времена духовних и световних владара, митрополита Петровића, била је крст на белој подлози.

5. Државна застава из времена Књажевине и Краљевине Црне Горе била је тробојка. Пред тробојком (без или са петокраком) сте и Ви, г.Маровићу, до јуче салутирали и клањали, као пред државном и партијском заставом. Иначе, тробојка са крстом и оцилима је постала и до данас остала црквена застава. С обзиром да Црква није као партије, то и сами знате, да би мењала капе и заставе, како који ветар дуне, није никакво чудо што је Ваши Грбљани (а не само они) и данас највише воле и истичу на својим храмовима. То расправите са њима а не самном, јер нити сам им забранио нити наредио коју ће заставу истаћи.

6. Може се рећи да је управо тробојка са крстом и оцилима најдуже била духовни симбол Црне Горе. Тробојка као симбол слободе, крст као симбол вере и оцила као симбол византијског и царског православног наслеђа, тешко да могу православним верницима сметати.

7. Црква је по Уставу одвојена од државе и није у обавези да истиче било чију државну заставу, као што држава није обавезна да истиче црквене заставе. По мени, ко хоће да истакне тек компоновану државну заставу, нека је истакне, а ко жели да истакне црквену и народну - зар је то преступ?

8. Чудно је да пре неколико година ниједном државном органу није сметала албанска застава са називом «независног Косова» која је била истакнута на једном од објеката Народног музеја Црне Горе а очигледно данас смета застава која је у правом смислу била духовни али и државни симбол Црне Горе, више од два века.

Архиепископ Цетињски
Митрополит Црногорско-приморски
+АМФИЛОХИЈЕ

Извор: Митрополија црногорско-приморска