Представљање сабраних дела Светог Никите Ремезијанског

Јуче је, у 19 часова, у Библиотеци града Београда (Дворана уметности), представљено капитално издање Сабраних дела Светог Никите Ремезијанског, у преводу са латинског језика. Ова врло битна књига не само за историју, богословље и археологију, већ и за културу на балканским просторима, угледала је светлост дана захваљујући Друштву љубитеља манастира Дивљана, код Беле Паланке, где је и живео и богословствовао Свети Никита Ремезијански (Белопаланачки). Књига је двојезична (српски и латински текст) са критичким апаратом, а у уводу су две студије о Светом Никити.

На представљању Сабраних дела говорили су: Преосвећени викарни Епископ хвостански Г. Атанасије, проф. др. Александар Јовановић, протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, Живота Јоцић и Душица Петровић, преводилац.

Преосвећени викарни Епископ хвостански Г. Атанасије се најпре осврнуо на вредност рада приређивача овог капиталног издања и допринос богословљу Цркве Христове, јер су списи Светог Никите врло битни за богословску мисао, како ондашњу тако и савремену. Свети Никита се борио против јеретика, а врло предано је радио на ширењу Хришћанства и на крштавању незнабожаца. Пошто је Никита живео у IV веку, узбурканом веку тражења Истине, запажа се његова преданост у брањењу Никејске вере, али и познавање теологије Другог васељенског - Цариградског сабора, која ипак није експлицитно изражена у његовим списима. У том периоду, хришћански свет се поделио на две хемисфере - латинску и грчку, а Свети Никита је и по језику којим је писао и по богословљу припадао првој хемисфери. Велики допринос списа Светог Никите јесте методологија уцковљавања људи, што га ставља раме уз раме са Светом Кирилом Јерусалимским. Његове беседе јасно говоре о вери у Христа, крштењу и Светим тајнама. Својом ревносном борбом против разних јеретика из ранохришћанског периода, а посебно Арија и његовог следбеника Фотина Сирмијумског, Свети Никита се уклапа у богословље Светих Кападокијаца. Даље, Свети Никита је врло битан јер у својим делима износи мудрост и начин приступања Богу, као и начин личног богопознања. На крају излагања, Преосвећени Владика Атанасије је истакао леп и стилски дотеран превод са латинског, а затим се захвалио приређивачима и свима који су учествовали у објављивању овог капиталног дела.
Господин Живота Јоцић, који је говорио у име Друштва љубитеља манастира Дивљана, прво је истакао важност духовне и материјалне обнове манастира Дивљана и уопште белопаланачког краја који је у античко доба био врло напредан и на пољу културе и економије. Он је нагласио да Никиту својатају разни народи, управо због тога што је био вредан мисионар, пастир и писац. Писао је на латинском, односно до нас су стигли само његови списи на латинском језику, јер су све земље тог дела Римског Царства биле на латинској хемисфери и латински језик је био службени језик тог дела Царства. Доказ да је његов рад био врло поштован јесте и тај што је његов Символ вере прочитан на сабору у Ниму, проглашен за званичан Символ вере целе Галије. Његова Химна Тебе Бога хвалим постала је најпознатија хришћанска песма, читана је приликом крунисања многих царева и краљева (нпр. краља Александра), за њу су музику компоновали Хајдн, Моцарт, Мокрањац и многи други. Његове беседе су припојене корпусу Светог Амросија Миланског због важности и лепоте стила. "Својатају га Немци јер је покрштавао Готе који су били у пролазу кроз Балкан. Французи га хоће зато што је био на два сабора у Француској; Италијани јер је био неколико пута у посети папи и Павлину из Ноле; Румини јер је покрштавао Трачане; Бугари јер је покрштавао Бесе..." Због свега изреченог требало би да се вратимо Светом Никити, а не да га заборављамо.

Проф. др Александар Јовановић је у свом кратком, али језгровитом излагању навео неколико претпоставки којима будућа наука треба да се бави. Посебно је занимљиво то што је Никита био полиглота, што може да укаже на његово порекло. Никита је побијао све јереси тако да је био упознат са савременим дешавањима у Царству. Покрштавао је Бесе који су били упорни у паганству и жртвоприношењу што показује Никитину снагу и смирење. Све претпоставке које су изнете су предлог за даља истраживања о Светом Никити из Ремезијане.

Душица Петровић, преводилац, истакла је да је сам рад на превођењу био веома леп јер су Никитини списи писани јасним и стилски одређеним језиком. Она је преводила са латинског текста који је издао познати немачки теолог и филолог Клаус Гамбер. Списи су били подељени у четири групе, и она је исту поделу оставила у српском преводу. Једину недоумицу гђа. Душица Петровић је имала код списа о Палој девојци који је писан другачијим стилом и има другачији тон од свих Никитиних списа.

На крају је протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, у својству приређивача, нагласио да је радостан што се Свети Никита вратио кући. Овај подухват је веома битан због богатства културе и богословља на балканским просторима. У краћем излагању, наглашено је да је Никита био монашки тип човек, али човека реалног и свесног времена у коме живи и ствара. Радио је у пасивним крајевима, али је успео да уради, за неке, немогуће - да покрсти незнабошце и шири Хришћанство. На крају, о. Радомир је истакао да очекује добронамерне критике које би довеле до другог допуњеног издања Сабраних дела Светог Никите из Ремезијане.