Преподобни Мојсије Мурин – покајани разбојник

У четвртом веку живео је човек по имену Мојсије. Мојсије је био афричког порекла, тачније Етиопљанин, крупнога стаса и изузетне памети.

Као младић, Мојсије је био један од најопаснијих разбојника у Северној Африци. Он је био вођа разбојничке банде и познат по томе што је ножем клао људе. Мојсијеви разбојници су сејали пустош и пљачкали куће, отимали имовину да би је потом продавали и од тог новца живели распусним разбојничким животом. Када није био у пљачки, Мојсије је жестоко пијанчио и проводио ноћи са распусним женама.

Ево пар реченица које описују срамни живот који је Мојсије водио као вођа разбојничке банде:

Мојсије је јако мрзео једног човека због тога што га је овај, једне ноћи када је Мојсије кренуо у пљачку, отерао са свог имања, изашавши из куће са псима. Да би убио тог човека, који је живео са друге стране Нила, Мојсије се скинуо, ставио нож у зубе, ушао у реку и - држећи одећу изнад главе - препливао реку.

Но, тај човек је видео Мојсија и, док је овај пливао преко реке, успео да се сакрије тако што се закопао у песак. Мојсије није могао да га пронађе, те се задовољио тиме што је убио његова четири овна, завезао их конопцем и одвукао вазад преко реке. Однео их је до једног месара где их је одрао, најбоље делове меса појео, а кожу продао да би могао да купи вина. Затим  је пијанчио до бесвести, после чега се вратио својој разбојничкој дружини.

Но, десило се да се у Мојсију, „најгорем од свих разбојника" Северне Африке, одједном нешто преломило и да је он одлучио да престане да живи тим грешним начином живота и да остатак живота проживи кајући се пред Богом. Напустио је своју банду и отишао у египатску пустињу, где је нашао светог старца, монаха Исидора. Мојсије је замолио старца да му допусти да живи у монашкој заједници познатој као „Скит".

Тако је Мојсије у пустињи започео ону духовну борбу срца која води ка Христу. Будући да је физички био изузетно снажан, Мојсије је водио веома строг начин живота: постио је данима, бдио ноћима и вежбао свој у ум у чистим мислима. Због свог пређашњег живота, који беше испуњен полном распусношћу, Мојсије би изложен страшним нападима блудне страсти. Да би се изборио са нападима пожуде, Мојсије је појачао своје подвижничке трудове готово до надљудског степена. Седам година није спавао, молећи се по целу ноћ и одмарајући се само један сат у току дана.

Мојсије, некада кољач и убица, научио је временом шта је то састрадална милост према људима. Његова љубав према ближњима је толико нарасла да је све људе почео да ставља изнад себе. Ноћу би шетао кроз пустињу до свих монашких колиба, где би узимао крчаге за воду, носио би их до оближњег извора и пунио их водом. Најближе келије су од извора биле удаљене око три километра, док је било и ових келија које су од извора била удаљене више од десет километара. Све ово је Мојсије чинио у тајности, тако да људи нису знали за његово дело, но само Бог.

Упркос Мојсијевим великим трудовима и подвизима, демон блуда га није остављао на миру. Старац Исидор му је говорио: „Одмори се, Мојсије, не насрћи на демоне, немој желети да се тучеш против њих, јер у свему треба имати умерности, чак и у аскетском подвигу". Будући огњенога духа, Мојсије му је одговарао: „Али, ја верујем у Бога, у Кога сам положио сву своју наду и верујем да - будући да ме је наоружао - не смем престати да водим рат против демона док ови не одступе од мене". Тада га је старац благословио, говорећи: „У Име Исуса Христа, од овога тренутка демони ће одступити од тебе. Дођи и приступи Светом Причешћу и бићеш очишћен од свеколике твоје нечистоте, како телесне тако и духовне. Тако ће бити да се не би погордио да си сам победио демона блуда, већ да би благодарио Богу Који те је ослободио".

Мојсије је напредовао у духовном животу, а око њега су почели да се сабирају многи људи који су желели да посвете своје животе Богу. Многи из његове бивше разбојничке банде, као и други разбојници напустише свој грешни начин живота и пођоше за Мојсијем, говорећи: „Ако се онај који је био најгори од најгорих боји Бога, зар не би онда требало да се и ми бојимо Бога?". Једном су четири разбојника напала Мојсијево станиште, надајући се да ће код њега наћи неку вредност. Међутим, Мојсије их је - као снажан човек - савладао, свезао конопцем и одвео у цркву. Некада је Мојсије био лопов који је поткрадао стадо, а сада је постаде пастир који трага за изгубљеним овцама.

Мојсије Етиопљанин је, касније, био удостојен и свештенства и пребогато обдарен многим даровима Божијим. У његовој храброј души није била трунке страха, јер љубав изгони сваки страх. Мојсије постаде прави Старац, истински духовни мудрац славне скитске пустиње. Непосредно пред свој одлазак из овог земаљског живота Мојсије упозори своје ученике говорећи: „Ускоро ће доћи разбојничка банда и узети ми живот, тако да се испуни истина да свако ко посеже за ножем, од ножа и гине" (Мт. 26, 52). Убрзо потом дођоше неки разбојници који убише старца Мојсија и готово све његове ученике. Један Мојсијев ученик је успео да се сакрије у жбуњу одакле је видео како су Мојсијева душа и душе његових ученика, биле ослобођене тела и ушле у вечни живот.

Извор: Митрополија црногорско-приморска