Прослава Светог архиђакона Стефана у Бањској

У Бањској, задужбини великог ктитора светог Краља Милутина, свечано је прослављена храмовна слава свети архиђакон Стефан. Прослава је почела у петак 14. августа бденијем које је служио Његово преосвештенство епископ Артемије. Сутрадан је служена света аријерејска литургија, а Епископу Артемију је саслуживало двадесет свештенослужитеља. Литургији су присуствовали бројни верници. Поред локалног становништва на славу су допутовали верници из Београда, Панчева, Чачка, Ужица, Тетова као из далеког Сибира, из братске Русије.

По заврштеку литургије извршен је чин ломљења славских колача након кога се Владика Артемије беседом обратио присутнима: ‹‹У име Оца, и Сина и Светога Духа. Нека је срећан и благословен овај дан, браћо и сестре, и нека је благословено ово свето место у коме смо се данас сабрали на заједничку молитву да прославимо онога који је први страдањем и животом својим прославио Господа Исуса Христа - светога првомученика и архиђакона Стефана. Ово је његов дан, ово је његов храм, посвећен од ктитора светог Краља Милутина, тако да славећи данас ову храмовну славу ми се сећамо како светог првомученика и архиђакона Стефана тако и ктитора ове свете обитељи светог Краља Милутина али и свих оних који су кроз векове у овоме храму Богу се молили, Богу служили и молитве своје Њему приносили. Свети првомученик и архиђакон Стефан беше један од оних првих ђакона које су Апостоли поставили у Цркви Христовој да служе као ђакони, да служе око трпеза као и данашњи ђакони што то раде. Али Господ је хтео да он као првомученик пострада и своју веру запечати крвљу својом. Био је засут камењем као што сте чули у данашњем Светом Апостолу који је овде читан, али страдајући и бивајући засипан од непријатеља, од Јудеја, камењем, он није њих ружио ни грдио ни проклињао него се молио Богу за њих узвикујући: "Господе, не урачунај им  грех овај!" (Дап 7, 60), не упиши им у грех ово што раде, онако као што је и Господ његов говорио на Голготи, опрости им Оче јер не знају шта раде. То је пример истинске хришћанске вере, истинске хришћанске љубави, који за све Богу благодари као што и каже апостол Павле: "Захваљујући свагда за све Богу" (Еф 5, 20), и онда када вас гоне и онда када вас распињу, и онда када страдате Богу благодарите јер каже на једном месту: "Јер је вама даровано за Христа, не само да верујете у Њега, него и да страдате за Њега" (Флп 1, 29). Страдати за веру православну, страдати за име Господа Христа јесте велика милост и велики дар Божији који се не даје свакоме. Даје се само ономе ко се удостојио, јер каже: "Јер је вама даровано за Христа, не само да верујете у Њега, него и да страдате за Њега" (Флп 1, 29). Ако је то важило за сваког појединца у историји Цркве Христове, то важи и за поједине народе, то важи пре свега за наш многострадални крстоносни и Христољубиви народ српски који је своју веру у Господа Христа печатио страдањима својим кроз векове. Он то чини и данас, јер и данас Срби страдају не само на Косову и Метохији, него и на свим местима где живе, јер су постали знак против кога ће се говорити. Цео свет, сви светски медији уствари манипулишу догађајима на Косову и Метохији и за све оптужују и окривљују српски народ. Другим речима, засипају нас камењем као што су некада Јевреји засипали камењем светога првомученика и архиђакона Стефана. А ми, браћо и сестре, угледајмо се на овога страдалника Христовога. Издржимо ове прогоне, ове невоље, ова страдања до краја, јер каже у Светом Писму: "Али ко претрпи до краја, тај ће се спасити" (Мт 24, 13). И молимо се Богу за непријатеље наше да Бог и њих просвети да их уразуми да схвате да зло добра донети не може и неће. Не може нико градити своју срећну будућност на гробовима раскопаним, на гробовима порушеним, на невиним жртвама деце гораждевачке, породице Столић у Обилићу, жетелаца у Старом Грацком и осталих страдалника широм Косова и Метохије. То су наши печати, то су наше тапије крвљу запечаћене, ове наше светиње, наши манастири који су наши свети преци подигли у њима се Богу молили и у аманет нама оставили да их ми чувамо и сачувамо...››

Владика је затим честитао славу игуману манастира Бањске о. Симеону и његовом братству, данашњим свечарима и свима присутнима. Заједно са манастиром овогодишњи домаћини били су предеседник општине Звечан Драгиша Миловић са сарадницима и Бојан Јаковљевић из Лепосавића. Општина Звечан од обнављања манастира Бањске сваке године учествује у припреми славе, а такође учествује и на славама у другим црквама и манастирима који се налазе у оквиру њене територије. Колач за следећу годину су поред општине Звечан узели Драган Соврлић из Јошанице, Драган Радојковић из Бањске и Љиљана Стојковић из Голубца. Мало после заршетка литургије уследио је културно уметнички-програм, а затим славски ручак. Манастир Бањска од свога обнављања гаји посебно добре односе са представницима грчког  и руског народа. У току обеда присутнима се обратио козак Сергеј, један од браће која су дошла из Русије. Њега су опуномоћили Козаци из Сибира да српском народу пренесе њихове поздраве. Између осталог он је рекао: "Сви знају да је Косово срце Србије али оно је и наше срце" и пренео поздраве Козака из Иркутска, Новосибирска, Новокузњецка, Томска и других руских градова.

Извор: Епархија рашко-призренска