Прослава Светог Николаја у Крајстчерчу

Наша бројчано мала али у Духу Светом зачета и одгајана заједница Крајстчерча ове године је по први пут прославила своју славу, Светог Николаја летњег, како ми у Отаџбини зовемо, али овде зимског, у недељу на сам дана преноса моштију овог дивног Божијег угодника, 22 маја ове године. Славље је почело божанственом литургијом којом је началствовао о. Љубомир Кудрић, администратор овог мисионарског подручја, уз саслужење месног пароха Руске светониколајевске заједнице, о. Аркадија.

Одговарао је мешовити руско-српски хор у тајанствено префињеном појању које нас истински диже ка небеским висинама остављајући ово трусно земаљско подручје бригама оних који не улазе у свети храм предокуса Небеског царства.

Чисто небеско плаветнило после прохладне звездане ноћи побудило је и многе из удаљенијих крајева да узму учешћа у несвакидашњем слављу. Помањи храм је скоро до последњег места био испуњен верним народом, где су најмлађи, по свјој чистоти и невиности, деца заузимала предње редове. Када би постало потесно, радост би се њихова сикалила у неколико кругова око црквице с радосним цвркутањем попут птичица. Велики број народа се исповедио и причестио како и доликује православним хришћанима који знају да уготовљена душа може бити угошћена јер је заогрнута у свадбено рухо и удостојена гозбе на свадби Царевог сина. Редовно недељно еванђеље о. Љубо је благовестио на енглеском језику, а у част Светитеља о. Аркадије је читао на molitva_teceцрквенословенском са меким руским акцентом. Брат Владимир Филиповић, председник Поверенства српске заједнице, а благајник при Одбору руске, читао је Апостол на српском језику.

У својој беседи на еванђелске теме и поруке Апостола, о. Љубо је најпре на српском а потом на енглеском упознао верни народ са отачким порукама и поукама, спајајући ондашње време са данашњим и тражећи места о прочитаним догађајима из Светога писма у животу савремених људи, апелујући на свест свих да никад не губе из вида савременост, тј.непролазност Божијих речи којима се Бог једнако јавља свим људима у сваком времену, па и нама, путницима данашњице. Та бесмртна нит, коју собом носи душа човекова и по речи еванђелској напаја се „водом од које се не жедни", Духом Светим који нас приводи животу вечном, била је и остала највећа вредност човеку дана и за њу се ваља борити и по цену жртвовања свега земаљског и пролазног коме су дани одбројани и време постаје битан фактор.

Првој Слави је кумовала сестра Нада Миљковић, која је заједно са осталим сестринством спремила и богату славску трпезу, а за кумове идуће године јавио се брат Јовам Маринковић са својом slavsko_znamenjeчеститом породицом поневши кући четвртину колаљча као залог да у својој богоугодној намери истраје молитвама и помоћи Св.Николаја који нас је у име Божије окупио у овом дану.

Радост је била увећана посетом председника наше црквене заједнице окландско-хамилтонске брата Зорана Драче и његове супруге сестре Љиљане који нису жалили труда да се придруже молитвеном слављу своје браће на јужном острву.

Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно.

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска