Прва слава нововаспостављеног манастира у Тушимљи

Нововаспостављени манастир Светог Вазнесења Господњег прославио је своју храмовну славу - Успење Пресвете Богородице. Ова слава се по традицији обележава прве недеље по Успењу.

Литургијом је началствовао Његово преосвештенство Епископ Артемије, а саслуживали су му протосинђел Мирон настојатељ манастира Свети Јован у Великој Хочи, протосинђел Ромило настојатељ манастира Дубоки Поток, протосинђел Василије настојатељ манастира Врачево, јеромонах Теоктист настојатељ манастира Сопоћани и још девет свештенослужитеља. У току Литургије јерођакон Зосима, сабрат манастира Светог Вазнесења Господњег, рукоположен је у чин јеромонаха.

Литургији је присустововало више стотина верника из разних крајева Србије, а по завршетку литургије извршено је освећење манастирског конака и ломљење славских колача. Овогодишњи домаћин славе, заједно са манастиром, био је Томислав Бакрачевић из Горње Тушимље, а за следећу годину колач је узео Радојко Пендић из Горње Тушимље.

Након ломљења славских колача Епископ Артемије се обратио присутнима беседом, у којој је између осталог рекао:‹‹Данас се сећамо оних речи из Јеванђеља када је отац примио свога сина који је био залутао и одлутао од куће, па кад се вратио он рече: "Овај син мој беше изгубљен и нађе се, беше мртав и оживе". И овде, у овоме месту пре неколко стотина година, у средњем веку, тако пишу књиге староставне, био је манастир Тушимља. Био, живео, у њему се име Божије славило. Али рука непријатеља успела је да га поруши и да му се и трага не зна. И после толико година тај наш свети манастир Тушимља је оживео. Васкрсао је из пепела свога као птица феникс што се обнавља из свога пепела. И то је разлог, браћо и сестре, да се радујемо и веселимо данас, јер овде је годинама била парохијска црква, а ви, мештани овога села, и околних села, изразили сте жељу да се овде обнови и подигне нови манастир Тушимља. Бог је ту жељу благословио, а братство манастира Сопоћана на челу са оцем протосинђелом Сергијем трудило се колико је могло на обнови ове светиње. И када је подигнут овај скромни конак, за почетак, даће Бог да их убудуће буде и више, онда је дошло до ројења манастирскога братства из Сопоћана. Један рој са матицом својом, са оцем Сергијем, прешао је у нову кошницу да и овде сабира слатки нектар вечнога живота, да сакупља мед за Царство Небеско којим ћемо се сви ми, који овде долазимо, сладити - на овим духовним темељима, на овој кули светиљи, на овој планини. Као што су се некада на обалама мора постављали светионици да буду знаци морепловцима који путују по узбурканоме мору, да знају где су стене, где је обала, да буду, дакле, путовође - путокази морепловцима, тако су и наше светиње наши стари и свети преци подизали на многим местима по нашој отаџбини, по земљи Србији, да би били путокази роду нашем како треба живети у овоме животу, на овоме свету, да бисмо постали грађани Царства Небескога. И ово је једна кула светиља, и ово је један путоказ нови, браћо и сестре, за овај крај и за све оне који овуда пролазе и овде долазе.

Овде се Богу узносе молитве, овде се име Божије слави и прославља. Овде се дочекују наши велики празници и ово је данас прва слава овога новога манастира, јер црква је посвећена Успењу Пресвете Богородице, које се славило пре два дана, али овај манастир слави ту своју славу у прву недељу по Великој Госпојини. Тако је и ове године, тако ће бити и убудуће. А света Богородица којој је овај храм посвећен, која штити род хришћански од свих зала, нека штити ову своју нову светињу и ово ново братство, и вас, браћо и сестре, и све оне који су допринели било радом, било прилозима, било на који други начин да се ова светиња обнови, - нека Бог све вас благослови својим небеским благословом».

На крају беседе Владика је пожелео свима да празновање буде «срећно и Богом благословено, да да Бог да много година у здрављу, срећи, напретку и у сваком добру Божијем, да се овде сабирамо и Бога прослављамо а Бог нас да благосиља сада и увек и у векове векова. Амин».

По завршетку службе Божије уследио је славски ручак за све присутне, а верници су пристизали у току целог дана.

Извор: Епархија рашко-призренска