Сабор катихета Архиепископије београдско-карловачке

У парохијском дому храма Св. Саве на Врачару, у суботу 28. марта 2009. године, у организацији Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, одржан је катихетски сабор на коме су учествовали општински координатори веронауке (25), архијерејски намесници и старешине храмова Архиепископије којим је председавао Његово Преосвештенство, викар Патријарха српског, Епископ хвостански Г. Атанасије а учествовали чланови Одбора, протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо и др Радомир Поповић, јереј Александар Ђаковац, госпођа Сандра Дабић и чланови сарадници, проф. др Момчило Радуловић и ђакон Ненад Илић. Ово је прво окупљање у Архиепископији овакве врсте од када је 2001. године веронаука враћена у школе.

Повод за ово сабрање је био сагледавање положаја, улоге и резултата Верске наставе у школском систему Републике Србије и парохијским заједницама београдских храмова, однос вероучитеља и свештеника и могућности даљег унапређења веронауке у будућности.

У свом уводном излагању Епископ Атанасије је истакао неколико тачака по којима је осмишљен ток састанка од којих су најзначајније сагледавање квалитета вероучитељског кадра и могућности њиховог даљег усавршавања, побољшање уџбеника и приручних средстава, стратегија подстицаја веронауци за чвршћу и свеобухватнију њену интеграцију у образовни систем и значај квалитетне сарадње катихета и парохијских свештеника за побољшање веронауке. Његово Преосвештенство је нарочито истакао школе у којима се школују деца са специјалним потребама и позвао је старешине храмова да заједно са вероучитељима пруже максималну помоћ и подршку. Истакао је да су учитељска служба у школи и учитељска служба у храму заправо исте јер имају заједнички циљ.

Потом су чланови Одбора за верску наставу Архиепископије и гости изнели неке конкретне проблеме са којима се суочавају вероучитељи у свом раду. О. др Радомир Поповић је истакао да је од изузетне важности да вероучитељ повеже своје ђаке са парохијским заједницама којима припадају њихове школе што је сликовито објаснио речима да ''олтар знања'' поред ''олтара веровања'' дају најбоље резултате. О. др Драгомир Сандо је указао на то да је неопходно освежити образовање будућих и садашњих катихета садржајима који им конкретно могу помоћи да се што боље снађу у образовном систему наше земље који се често мења и реформише. Свештеник који има вишегодишње искуство може много да помогне вероучитељу нарочито када је он почетник у својој мисији. Проф. др Радуловић је присутне упознао са различитим концептима односа Цркве и верских заједница са државом и тенденцијама у европском законодавству по питању катихетског образовања. Ђакон Ненад Илић је дао конкретне смернице за побољшање веронауке кроз побољшање уџбеника и наставног програма, повезивањем веронауке са свим наставним предметима, непрестано усавршавање катихета кроз семинаре и радионице и коришћење свих савремених технологија при помагању вероучитељима. Госпођа Сандра Дабић је изнела неколико практичних проблема у извођењу верске наставе посебно наглашавајући проблем честог мењања катихета, што је у садашњим условима неминовност. Јереј мр Александар Ђаковац је присутном свештенству скренуо пажњу на важност њиховог комуницирања са својим парохијанима који су просветни радници. О. др Владимир Вукашиновић је најавио организовање више семинара, посебно за вероучитеље а посебно за свештенство, а потом и заједничке семинаре како би се сарадња међу њима учврстила и постала плодоноснија.

Кроз отворену дискусију, у којој је узело учешћа велики број присутних, уочена је одређена неусаглашеност између катихета и свештеника по питању крштавања ђака веронауке која је током састанка отклоњена. Размењивана су искуства појединих црквених општина по питању сарадње. Предложено је да се устали пракса да се општински координатори повремено састају са старешинама надлежних храмова и да свештеници повремено присуствују састанцима актива вероучитеља.

Братски састанак се завршио сажетком Његовог Преосвештанства Епископа Атанасија који је рекао да сви морају да дају свој допринос успостављању квалитетне сарадње свештеника и вероучитеља нарочито приликом припремања деце за Св. Тајну Крштења, да храмови посебно повећају помоћ школама у којима се уче деца са специјалним потребама, да сходно својим могућностима храмови наставе да организују поклоничка путовања за ђаке веронауке, али и за оне који не похађају веронауку а желе да посећују манастире и храмове. Закључено је да су оваква сабрања од велике користи и да ће се усталити пракса организовања оваквих сусрета. Следећи састанак је заказан за крај школске године, када ће се, између осталог, проверити шта је од садашњих закључака остварено.