Сачуване мошти и одежда!
Приликом недавног рашчишћавања остатака порушене Саборне цркве у Мостару, ради њене обнове, свештеници су у гробу митрополита захумско-херцеговачког Леонтија Радуловића, пре 18 година сравњеног заједно са црквом, пронашли његове нетрулежне мошти. Митрополитово тело сахрањено пре 122 године потпуно сачувано, а одећа је нетакнута. Многи верници који долазе да се поклоне моштима кажу да се црквом шири посебан мирис, мирис светитеља.
- Нисмо могли да добијемо већи благослов од овога на почетку радова обнове Саборне цркве Свете тројице. Тела светитеља, којима и Леонтије Радуловић припада, изван су закона природе, не распадају се, а уз то приликом ископавања се не осећа непријатан мирис. То се десило и сада. Пронашли смо потпуно очувано његово тело, није се распало иако је гроб био прилично натопљен водом. И одећа је готово нетакнута - вели мостарски парох Радивоје Круљ.
Срби повратници у Мостар кажу да је то као неко предсказање, неки знак да ће свитати лепша јутра за мостарске Србе.
Мошти митрополита Леонтија Радуловића измештене су у стару православну цркву Рођења пресвете Богородице, док се не обнови Саборна, најважнији храм Срба у долини Неретве, који је запаљен, а потом миниран 15. и 16. јуна 1992. године, на празник Свете тројице. Ковчег са митрополитовим моштима стављен је на почасно место у старој православној цркви како би верници могли да им се поклоне и да их целивају. После обнове Саборног храма Свете тројице поново ће у њему бити сахрањене.
- Како је Леонтије Радуловић себе уградио у темеље Саборне цркве, он нам још више даје снагу да и ми себе уградимо у њу. Он нам се на заиста величанствен начин јавља и објављује као Божја воља. Нетрулежност његова тела и светитештво његово је попут нетрулежности овог храма и бића Мостара и свих људи који овде живе. Она је непобедива и даје нам подстрек да обновимо Саборну цркву Свете тројице на квалитетан начин, у правом смислу обнове. То је радост за нас - додаје свештеник Круљ.
СМИРАЈ НАШАО У МОСТАРУ
РОЂЕН 1835. године, у Поповом Пољу, са крштеним именом Лука, отиснуо се у свет. Преживео је два заточеништва, турско и аустроугарско, стигао до Београда, Дубровника, Црне Горе, да би смирај душе нашао у Мостару где и данас почивају његове мошти.
Митрополит Леонтије није ни пола године управљао херцеговачком епархијом. Разболео се, претпоставља се од сушице, а и од последица заробљеништва и мучеништва. Представио се у Господу 12. октобра 1888. године а у знак захвалности за његова дела, страдања и мучеништва, сахрањен је у Саборној цркви Свете тројице у Мостару, одмах испод владичанског предстола.
Извор: Вечерње новости
