Саопштење манастира Високи Дечани

Саопштење манастира Високи Дечани поводом одбијања дечанске општине да спроведе одлуку о корекцији манастирских катастарских података

Иако намера манастира Високи Дечани није била да се сензационалистички покреће питање манастирског имања у медијима, због новонастале ситуације и погрешних интерпретација које се шире од стране појединих албанских медија управа манастира је одлучила да детаљно јавности објасни суштину проблема и све релевантне чињенице везане за овај случај који у много чему показује са којим се проблемима суочава СПЦ на Косову и Метохији. Намера манастира није да се ово питање непотребно политизује већ да се разреши у интересу владавине права и закона, што је једини гарант опстанка српског народа на овом простору.

Дана 17. маја 2008. године шеф УНМИК-а г. Јоаким Рикер потписао је извршну одлуку (2008/21) којим се налазе општинском катастру у Дечанима да врати катастарске податке манастира Високи Дечани на стање од 1998. године. Департман за правду УНМИК-а је истрагом установио да је општински катастар у Дечанима извршио незаконито мењање катастра без икакве судске одлуке и противно закону 2001. године. Тада је 24 хектара манастирске земље преименовано у друштвену земљу извесних албанских фирми које су изашле са тврдњом да је наводно реч о њиховој земљи. Наиме поменута земља је била у манастирском власништву до 1946. године када је са још 700 хектара манастирске земље конфискована од тадашњих комунистичких власти. На поменутом земљишту је подигнута омања пчцеларска задруга и мотел Високи Дечани који су већ почетком деведесетих били нефункционални као и многе фирме које су пропале због лошег пословања. Оба објекта су касније оштећена за време оружаног сукоба и после 1999. висе пута пљачкана од стране локалних пљачкаша. Дакле, Влада Србије је 1997. године донела "Уговор о поклону" 24 хектара манастиру као некадашњем власнику и ова земљишна трансакција је 1998. у марту месецу уредно убелезжена у општински катастар. У законском року нису уложене никакве жалбе, ни суду, ни у јавности и ова трансакција земљишта је урађена у складу са свим законским регулативима Републике Србије, о чему постоји аутентично сачувана оригинална документација.

Завршетком оружаног сукоба 1999. године локалне албанске власти су одмах почеле да оспоравају ову одлуку владе Србије. Манастиру је отворено прећено од стране организације тзв "ратних ветерана ОВК". У фебруару и јуну 2000. године манастир је нападнут минобацачким гранатама. Следећи напад је уследио за време мартовског погрома, а последњи се догодио просле године у марту месецу када је манастир гађан из ракетног бацача (укупно 4 напада из тешког оружја). Будући да није донесена валидна судска пресуда ради поништења одлуке владе Србије из 1997, а у намери да се земљиште узме под сваку цену отуђи од манастира, општинске власти су самовољно и без судске пресуде "пресудиле" и преименовале манастирску земљу у општинску, уклонивши ове парцеле са манастирске катастарске листе 2001. године. У лето 2002 општина је порушила два објекта која су била у манастирском власништву у центру града правдајући овај чин тиме да је реч о "друштвеној имовини" што се после показало као нетачно. Године 2002 две фирме које су тврдиле да су правни наследници оних од пре 1999 су чак покренуле судски спор у општинском суду али је процес поништио окружни суд из Пећи 2005., а УНМИК-ова Косовска повереничка агенција процес прогласила као нелегалан јер се такви спорови од стране фирми могу водити једино на суду Специјалне коморе Косовске повереницке агенције. Будући да је катастарски регистар већ преправљен поменуте фирме и општина су се "ућутале" и од тада није било никаквих судских спорова.

Управа манастира Високи Дечани, којој је право на несметано коришћење те земље одобрио први шеф УНМИК-а Бернард Куснер и која ово земљисте континуирано користи од 1997, годинама је покушавала да исправи ову неправду и оспори фалсификовање катастарских докумената. Став манастира је био и остао да ако неко жели да оспори нечије власниство то може да учини само законским судским процесом, а не самовољно кројећи правду. Зато је након детаљног испитивања овог случаја и увида у манипулацију катастром шеф УНМИК-а у 17. маја 2008. донео изврсну одлуку (Executive decision) која има својство закона и која налазе да се стање катастра врати на статус quo ante тј. на стање пре незаконите манипулације катастром. Тиме је остављена могућност да се спор решава законитим и мирним путем. Извршна одлука је захтевала корекцију катастра у корист манастира у року од 10 дана тј. до 27. маја 2008.

На жалост општина Дечани се одмах успротивила овој одлуци УНМИК-а и најпре је започела врло једнострану медијску кампању чланком у Коха Диторе са тврдњом да је УНМИК наводно манастиру незаконито вратио друштвену земљу. Припадници тзв. "ратних ветерана ОВК" су потом лично физицки претили службенику УНМИК-а Патрику Бузеу (Немачка) након чега је Бузе суспендовао даљи рад у општини Дечани. Ветерани које води проблематични Абдил Мускољај (који је и раније претио манастиру 2004, 2005, 2007) најављују ускоро и демонстрације чиме дестабилизују безбедносну ситуацију у општини.

Манастир је званично 3. јуна затразио од општинског катастра да изда катастарски лист манастира у складу са одлуком УНМИК-а да би проверио да ли је извршна одлука спроведена. Међутим из општине је одговорено да они не признају УНМИК и да не признају никакву изврсну одлуку УНМИК-а. Коначно, 4. јуна Скупштина општине Дечани је одржала ванредно заседање на коме је донела одлуку да се не спроведе извршна одлука шефа УНМИК-а и да се не преименује власниство земље на манастир док се то питање "не реши на компетентном суду и не донесе закон о имовини". Наиме, реч је о циничној замени теза пошто је општина променила катастарске податке манастира мимо закона и без судске одлуке тако да је правно немогуће започети било какав спор уколико се претходно не изврси изврсна одлука УНМИК-а, на чему манастир и УНМИК инсистирају. Осим тога самовољно мењање катастарских података је законски кажњиво и то би у случају новог правног спора приоритетно требало решити и испитати одговорност надлежних лица. Посебно је забрињавајуће да је Скупштина општине одлучила да прекине сваки контакт са локалним особљем УНМИК-а што је уз одбијање извршне одлуке шефа УНМИК-а отворен пример негирања власти УНМИК-а и Резолуције СБ УН 1244. Локални представници УНМИК-а су неправедно оптужени иако је изврсну одлуку донео врх УНМИК-а у координацији са правном слузбом УН у Приштини. Поједини међународни представници у Приштини ово виде као увод у најављено протеривање Мисије УН са Косова пред доносење Устава Косова 15. јуна. У извесним албанским круговима се све отвореније говори да УНМИК од 15. јуна више неће бити сматран за легалну институцију на Косову и Метохији што изазива велику забринуст српског народа на овом простору али и оштра противења неких међународних кругова јер је Резолуција 1244 СБ још увек на снази и не може бити једнострано укинута.

Владика Теодосије, игуман манастира Дечани писмено се обратио јуче шефу УНМИК-а г. Рикеру тражећи да УНМИК стане у одбрану владавине права и закона и устраје у тражењу спровођења изврсне одлуке о манастирском имању. Поред тога владика Теодосије ће се данас писмено обратити надлежним институцијама Србије и заменику шефа Уједињених нација за Мировне операције у Њујорку г. Зан Мари Гиноу и упознати их са отвореним кршењем закона и русења ауторитета УНМИК-а на Косову на штету Српске Православне Цркве и српске заједнице на Косову и Метохији.

Владика Теодосије је у свом јучерашњем писму г. Рикеру изразио озбиљну забринутост за будућност СПЦ и српског народа на Косову и Метохији који су у ситуацији све учесталије институционалне репресије локалних власти доведени у правну несигурност и њихова будућност је постала сасвим неизвесна. Само у Пећком округу на локалним судовима постоји 7.000 жалби поводом отмице српске имовине и фалсификованих споразума о наводној продаји српске земље Албанцима. Поставља се озбиљно питање да ли је и у другим општинама преправљан катастар и тако одузимана земља српским манастирима, црквама и народу и да ли ико уопсте контролише заштиту имовинских права неалбанског становништва. Осим тога, инсистирање на томе да се манастиру Високи Дечани одузме право на скоро 50% садашње имовине и да се та земља да неким фантомским фирмама које се појављују као наводно активне након 20 година неактивности и које немају правни континуитет са онима пре 1999. године показује неспремност локалних власти да поштују Закон о специјалним застићеним зонама чије је прогласење најављено за месец јуни. Овај закон треба да забрани индустријску и комерцијалну активност у 20так специјалних заштићених зона око српских православних манастира и вазних културно-историјских објеката па све да и манастирска земља припадне овим фирмама оне не би могле да је користе. Из ове контрадикторне ситуације произилази да гаранције о заштити српских светиња и постовању имовине Цркве врло лако могу да остану само празно слово на папиру, јер да се општинске структуре спремају на постовање овог закона засто би тако упорно оспоравале манастирску земљу и тражиле обнову рада индустријско-комерцијалних предузећа.

Управа манастира Високи Дечани очекује од УНМИК-а да настави да спроводи свој мандат у складу са Резолуцијом СБ УН 1244 и да се извршна одлука шефа УНМИК-а у потпуности спроведе. Дубоко жалимо због оваквог несхватљивог понашања општинских структура, претњи службеницима УНМИК-а и стварања атмосфере јавног линча, каже се у писму владике Теодосија шефу УНМИК-а и изражава се нада да ће општинске структуре схватити да се владавина права и закона може остварити само поштовањем закона у складу са важећом Резолуцијом СБ УН.

Манастир Високи Дечани,  5. јун 2008. године