Саопштење са седнице Одбора Српске Православне Цркве за Косово и Метохију

Седница Одбора Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве за Косово и Метохију, у новом саставу, одржана је 3. марта 2011. године у Српској Патријаршији. У данашњој седници овог саборског тела учествовали су: Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, у својству Председника Одбора; Митрополит црногорско-приморски, г. Амфилохије; Епископ бачки г. Иринеј; умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије; Епископ врањски г. Пахомије, Епископ шумадијски г. Јован, Епископ рашко-призренски г. Теодосије, у својству Потпредседника Одбора, монах др Давид (Перовић), доцент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

У току седнице, активно учешће узели су и господа Александар Јовановић и Драгољуб Поповић, Срби староседеоци са Косова, који и данас тамо живе, а који су верно представили стварну и изузетно тешку тренутну ситуацију на терену за наше српски народ на Косову и Метохији. Срби се свакодневно сусрећу са различитим притисцима. Исти проблеми се веома рефлектују на безбедносну, политичку, хуманитарну и, нарочито, на духовну сферу живота преосталог српског живља на Косову и Метохији.

Изражена је потреба заузимања таквог става и приступа овим искушењима којим би се очувало јединство нашег народа. Он више него икада мора бити хомоген, пожртвован, стрпљив и солидаран, не би ли се обезбедили повољнији услови, не само за живот преосталих већ и за повратак оних који су своја огњишта под присилом морали да напусте.

Сви чланови Одбора, са Патријархом на челу, сложили су се да је неопходна што тешња сарадња између државе и Цркве, јер је ово питање од историјског значаја: тиче се и нас данас, али и нараштаја који долазе и који очекују нашу одговорност и постојаност.

Поред актуелних тема која чине тешку свакодневицу на Косову и Метохији, расправљано је и о понашању бившег епископа Артемија, сада монаха. Он је наставио са деловањем које нема ниједну додирну тачку са изворним Предањем свете Православне Цркве, које надахњује Дух мира, Дух разума, Дух Истине, Дух саборности, Дух јединства. Поред лажног представљања и самотитулисања именом Епископа рашко-призренског, ширења неистина и неоснованог анатемисања свих који се не слажу са његовим тумачењем Православља, он уноси дух немира, дух неразумног понашања, дух лажне ревности за веру, дух разбијања саборности. У то су укључени и рашчињени монаси који шире „теорије завере" и, под изговором умишљене борбе против „екуменизма", „глобализма" и осталих „изама", шире Православљу стран псеудоапокалиптички дух, који не би требало да плаши никога ко чврсто и непоколебиво стоји у православној вери. У контексту тога стоји и неканонско и противзаконито отварање „катакомбног" сабиралишта његове секте усред престоног града Београда. Делатност монаха Артемија током деветнаест година његове службе као Епископа рашко-призренског и његова отуђеност од народа са којим је живео на Косову и Метохији, јасно је видљива по резултатима, тојест по стању које данас сви преживљамо, а највише трпи напаћени и у много чему напуштени српски народ Косова и Метохије.

С обзиром на то да монах Артемије ни у чему поштује одлуке Његове Светости Патријарха српског, Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода и да се и даље бескрупулозно представља као једини православни српски епископ и једини носилац Истине (!), биће предузете адекватне црквено-канонске мере.

Следећа седница Одбора за Косово и Метохију биће одржана у догледно време.

Доставља:
ђакон Александар Секулић
3. март 2011.