Саопштење за јавност са редовног заседања Светог Архијерејског Сабора - октобар 2006.
У Патријаршијском двору у Београду, у манастиру Жичи и у граду Нишу, под председништвом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, одржано је, од 4. до 8. октобра 2006. године, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, друго по реду у току ове године. У раду Сабора учествовала је већина епархијских архијереја Српске Православне Цркве. Од архијереја са традиционалног канонског подручја Српске Православне Цркве одсуствовао је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, који је, нажалост, као што је нашој јавности већ познато, заточен у скопском затвору Идризово, а одсуствовали су, из оправданих разлога, и неки од архијереји из САД.
После заседања у Патријаршији у Београду, од 4. до 6. октобра, Сабор је свој рад крунисао служењем свечане саборне Свете Архијерејске Литургије 7. октобра у манастиру Жичи, нашој изузетној светињи, седишту првог аутокефалног српског Архиепископа, Светога Саве, и месту крунисања српских владара кроз векове, а повод за ову ретку духовну свечаност био је почетак обележавања осамстогодишњице манастира Жиче.
Истога дана је извршено освећење новоподигнутог велелепног здања призренске Богословије Светих Кирила и Методија, сада смештене у Нишу. Том приликом је ова Богословија чија целокупна историја представља ход по мукама, а уједно и живо сведочење непобедиве силе Крста и Васкрсења Христовог одликована орденом Светог Саве првог степена, за све своје заслуге и неоцењиви допринос српској црквеној просвети и српској култури уопште.
У недељу 8. октобра, извршено је свечано освећење обновљеног Саборног храма града Ниша, својевремено тешко пострадалог у пожару. У овим благодатним догађањима, која су извор наше духовне радости и наде у времену искушења и невоља, учествовао је, поред архијереја, и велики број свештенослужитеља, монаха и монахиња, као и мноштво верног народа.
Сабор је и овога пута поклонио пажњу пре свега светом јединству Цркве, неостваривом без очувања пуноће православне хришћанске вере и непатвореног вековног канонског поретка у њој. У оквиру таквог старања, Сабор је изразио спремност Српске Православне Цркве да да свој пуни допринос превазилажењу проблема са којима је Православље суочено у дијаспори. Исто тако, саборски оци су поново узнели молитву Богу да просветли носиоце црквеног раскола у Републици Македонији и упути их на пут црквеног јединства и братске љубави у Христу. Са жаљењем је узет на знање извештај Епископа брегалничког и местобљуститеља битољског г. Марка да је Блажењејши Архиепископ Јован по други пут утамничен иако га је исти суд пре тога два пута ослобађао као невиног. Изражавајући с разлогом наду да ће нова власт у Републици Македонији имати много више осећања за људска права и верске слободе од претходне, да неће наставити праксу монтирања судских процеса и политичког прогањања архиепископа Јована и осталих припадника Охридске Архиепископије, Сабор апелује на тамошње судске власти да поново по савести, а не по усменим инструкцијама „одозго" размотре случај, ослободе Архиепископа Јована незаслужене затворске казне и дају правни легитимитет Охридској Архиепископији. Био би то цивилизован и демократски чин, као и израз добре воље да се црквени спор реши дијалогом, без утицаја ванцрквених чинилаца. Тиме би се и односи двају братских народа даље неговали и продубљивали.
Сабор је, у ширем контексту међухришћанских односа, примио на повољно знање и извештај о недавно одржаном у Београду (18-25. септембра) деветом састанку Мешовите међународне комисије за богословски дијалог између Православне и Римокатоличке Цркве.
Поводом предстојећег референдума о новом уставу Србије, Сабор се посебном поруком обратио верницима Српске Православне Цркве и свим грађанима Србије и позвао их да изиђу на референдум и подрже нови устав Србије како би владавина права и простор људске и грађанске слободе били што шири, посебно пак да би дошла до пуног и обавезујућег значења недвосмислена воља српског народа да Косово и Метохија остану неотуђиви део Србије, наравно са суштинском аутономијом у складу са највишим светским стандардима. С тим у вези, Сабор је подсетио јавност на то да није реч само о делу територије него, пре свега, о срцу и души српског народа, да Србија не отима туђе него чува и брани своје и да се Црква залаже за право сваког човека са Косова и Метохије да слободно живи на свом прадедовском огњишту.
Разматрано је и питање будућег уставног положаја Српске Православне Цркве како у Србији тако и у Црној Гори.
На дневном реду Сабора се, као и сваки пут, нашло и питање наше црквене просвете и школства. Притом је посебна пажња поклоњена новом плану и програму српских православних богословија. Формирана је и комисија за литургијска питања, уз препоруку да се богослужбени живот у нашој Цркви негује у духу устаљене православне литургијске традиције.
Сабор је установио годишњу књижевну награду Свети Владика Николај за изузетна књижевна остварења, а министра вера Србије, проф. др Милана Радуловића, одликовао орденом Светог Саве првог степена за његов укупни досадашњи рад.
Најзад, саборски Оци су 6. октобра у Саборном светоархангелском храму града Београда служили парастос Николи Тесли, српском и светском великану науке надахнуте љубављу према човецанству. Сабор сматра главном поруком ове јубиларне Теслине године поруку да наука и технологија без морала представљају смртну опасност за човецанство, а даљи научни и технолошки напредак, уколико је суштински спојен са већним моралним законом и човекољубљем као његовим врхунцем, види као извор наде за будућност човечанства, упркос свему што се збива од Теслиних до наших дана.
