Састанак Епископској савјета Р.Српске – Босне и Херцеговине у манастиру Клисини
Манастир
Клисина, 25. март 2008. - Данас је у манастиру Клисини код Приједора одржан
састанак Епископског савјета СПЦ Р. Српске и БиХ. На састанку су
Високопреосвећена и Преосвећена Господа архијереји расправљали о актуелним
питањима у БиХ и региону, посебно се осврнувши на проблем самопроглашења
независности Косова и Метохије, те на питање реституције црквене имовине, новог
нацрта закона о основном образовању у Р. Српској, изградњи хидроелектране на
Унцу код Мартин Брода, као и о другим актуелним питањима. Посебно се
разговарало о скрнављењу православних гробаља и стратишта српског и јеврејског
народа из Другог свјетског рата, као што је прошломјесечно клањање џеназе на
стратишту Шушњар у Санском Мосту, гдје је страдало преко 5.000 Срба и Јевреја и
намјера градње индустријско-пословне зоне на заштићеном спомен простору
Гаравице код Бихаћа, гдје је страдало преко 12.000 Срба и Јевреја.
Састанку је присуствовао и Директор Секретаријата за вјере у Влади Р. Српске,
г. Јово Турањанин, а архијереји су након одржаног састанка донијели и саопштење
за јавност којег у цјелини овдје и доносимо.
Саопшетње за јавност Епископског савјета Републике Српске - Босне и Херцеговине
Ми архијереји Српске православне Цркве са простора Р. Српске - Босне и
Херцеговине, окупљени на Епископском савјету у манастиру Клисини код Приједора,
у уторак, 25. марта 2008. године, расмотривши нека од актуелних питања која се
тичу Српске православне цркве и нашег народа, и уопште стања у Босни и
Херцеговини, као и на читавом простору бивше Југославије, дајемо следеће
саопштење:
1. Дубоко саосјећајући са нашом браћом и сестрама на Косову и Метохији, Њиховим
Преосвештенствима Епископом рашко-призренским Г. Артемијем и липљанским Г.
Теодосијeм, монаштвом и свештенством, најенергичније осуђујемо терористички чин
и једнострано сепаратистичко проглашење независности Косова и Метохије. Без
обзира на испољену силу „свјетских моћника" Косово и Метохија ће трајно остати
дио Српског народа и Српске православне цркве, гдје је и званично сједиште
Српске патријаршије.
Посебно смо забринути стањем у Босни и Херцеговини које се све више усложњава
интересним искључивостима. Истичемо велике проблеме са којима је суочена Босна
и Херцеговина, а тиме и народи Босне и Херцеговине по питању: безбједности,
кршења људских, националних и вјерских права и слобода, дискриминације и
медијске сатанизације Српског народа од стране медијских средстава из
Федерације Босне и Херцеговине, а посебно јавног сервиса БиХ. Исто тако
забринути смо мјешањем појединих представника вјерских заједница у БиХ у чисто
политичка питања, а на начин који одговара интересима њихових вјерских
заједница као што су приједлози о новој територијалној подјели БиХ, на
обликовању друштвеног и политичког уређења БиХ, као и довођења у питање
ваљаности Дејтонског споразума.
2. Изражавамо исто тако забринутост због кршења људских, националних и вјерских
права и слобода у Босни и Херцеговини, а посебно по питању реституције гдје
истичемо неразумјевање по питању поврата зграде богословије у Сарајеву. Посебно
нас боли најновије скрнављење спомен подручја Шушњар у Санском Мосту гдје је
страдало преко 5000 Срба и Јевреја и Гаравице код Бихаћа гдје је страдало преко
12000 Срба и Јевреја. Ова два стратишта у последње вријеме су доспјела у
јавност кроз одлуку џемата ИЗ Сански Мост да након 67 година од геноцида над
Србима и Јеврејима на Шушњару сјети се и „страдалих" и муслиманиа, а све са
циљем уклањања крсног обиљежја са овог стратишта.
Ми архијереји Српске православне Цркве не оспоравамо, нити споримо, било коме
право да служи и одржава вјерске обреде упокојеним члановима њихових вјерских
заједница. Нас изненађује чињеница да се Исламска заједница Санског Моста
сјетила својих упокојених чланова на Шушњару, ако их је и било, послије толико
година и деценија. Треба чињенице испитати и доказати и ми нећемо никада имати
било каквог разлога да се било каквом обиљежавању успротивимо, али тражимо и
инсистирамо, позивајући се на Међународно право о заштити стратишта, да се
стратишта не скрнаве и не вријеђају наше жртве.
Сви смо свједоци колико домаћа и међународна јавност улаже труда и средстава за
изградњу и обиљежавање спомен подручја гдје су страдали муслимани, а с друге
стране дискриминирају се још већа и трагичнија стратишта као што су Гаравице
код Бихаћа, Шушњар у Санском Мосту и Тузла на брчанској малти и добровољачака
улица у Сарајеву и нека друга. Тражимо од Савјета министара Босне и
Херцеговине, као и ентитетских, кантоналних и општинских власти да се ова
питања законски и системски ријеше.
Користимо ову прилику да изразимо забринутост због слабог повратка избјеглог
Српског становништва на простору Ф. БиХ гдје су у сасвим подређеном положају
када је у питању добијање донација за поправку разрушених домова.
Исто тако Епископски савјет дао је примједбе на Нацрт закона о основном
образовању у Р. Српској са посебним освртом на сврставање вјеронауке у групу предмета
који се оцјењују описном оцјеном.
Посебно се обраћамо нашим вјерницима и нашем народу да умноже љубав, како
међусобну тако и са другим народима; позивамо на мир, слогу и добру вољу међу
људима, те поштовање различитости међу нама.
Чланови Епископског савјета Р. Српске - Босне и Херцеговине
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
