Слава и рукоположење у Врачеву

У среду 25. новембра Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски Артемије служио је бденије уочи празника Светог Јована Златоустог у манастиру Врачево. Овом светитељу посвећена је капела у окивиру манастирског конака. Прошле године била је прва слава ове капеле. Тада је извршено и прво монашење и рукоположење у овоме манастиру од његовог поновног успостављања. На бденију Епископу Артемију салсуживали су протојереј Мирослав Попадић, јеромонаси Варнава и Висарион и јерођакон Дамјан.

Сутрадан је Владика Артемије служио свету архијерејску литургију. Пре почетка литургије Владика је рукопроизвео монаха Хризостома, сабрата манастира Врачево, у ипођакона а затим у току литургије га рукоположио у чин ђакона. Владици су саслуживали протосинђел Василије (игуман Врачева), јеромонаси Евтимије (игуман Сочанице) и Варнава, протојереј Мирослав Попадић, јереј Далибор Лазић и јерођакони Дамјан и Софроније. Литургији су присутвовали монаси и монахиње из Сопоћана, Сочанице, Бањске, Кончула и Улија, као и верни народ из околног краја. После ломљења славских колача Епископ Артемије је одржао беседу: «У име Оца и Сина и Светога Духа. Ево, браћо и сестре, процветала је пустиња као крин Господњи, тако и овај манастир, који је оживео пре годину и по дана, дочекује неколико пута наш народ под свој кров да би заједнички прославили Господа нашега Исуса Христа. Више пута у току године овај манастир Светих Врача сабира нас овде на молитву, на благодарност Богу, о празнику Светих Врача без-сребреника Козме и Дамјана. Али овај манастир је добио још једну прилику, још једну славу. То је данашњи дан, посвећен једном великом и дивном угоднику Божијем - светом Јовану Златоусту. Њему је ова капела у новом конаку посвећена и она већ другу годину слави свој рођендан - свога заштитника светог Јована Златоуста. И прошле године, на прву славу ову, ова капела је уродила плодовима. Имала је једно монашење и једно рукоположење. А ове године, ево поново, сведоци смо да и данас благодат Божија походи ову свету обитељ - данас смо добили новога служитеља пред престолом Божијим - ђакона Хризостома, који је прошле године на данашњи дан замонашен, а ево после годину дана удостојио се да буде и рукоположен у чин ђакона за служење пред престолом Божијим.

Свети Јован Златоуст, браћо и сестре, био је велики угодник Божији и велики беседник, велики познавалац тајни Божијих, отуда је и добио назив Хризостом, што значи златоусти, јер су из његових уста излазиле тако добре и благе речи као што се злато пресијава. Тако је и он својим беседама многима светлио и многе обогатио као сувим и жеженим златом. Зато Црква њега поштује и слави и служи његову литургију коју је он написао; служи преко целе године у целом православном свету, по целој земаљској кугли, а то значи да се његово име помиње свакога дана у ко зна колико хиљада и хиљада храмова Божијих широм целога света. Ево, њему је посвећена и ова капела овде. Ми смо данас прославили његов имендан, његов спомен, и помолили се Богу да он својим молитвама пред Престолом Божијим буде заступник и нама који се овде сабирамо, овој братији, оцу Василију - старешини овога манастира, његовој братији и свима који овде долазе и који се Богу моле. Наш народ је христоносни и крстоносни народ и зато, због имена Господњега, због имена свога српскога, много је у историји пострадао и данас много страда. Али је и благодат Божија велика на нашем народу, јер у невољи се сила Божија показује савршена, каже Свето Писмо. Тако је и на нашем народу показана сила Божија много пута у току наше историје, она се показује и данас. Поред свих страдања наши манастири цветају на Косову и Метохији. Они се пуне монаштвом. У њима се слави име Божије и све више и више долазе они који желе да се спасавају у нашим манастирима. Зато Богу благодарим на Његовом дару, на Његовој милости, на Његовој љубави коју показује према нама, јер као што отац кара често пута своје дете, па га некада можда и избије, не зато што га мрзи, што га не воли, не зато да би га уништио, него зато да би од њега учинио човека; тако и Бог наш народ васпитава кроз наше невоље. Ове невоље кроз које пролазимо доказ су да нас Бог воли као наш Отац Небески и да жели кроз невоље да нас поврати к Себи, јер смо били много залутали са правога пута Божијега. Жели Бог да нас поврати да би нам осигурао не само боравак овде на земљи, него и Царство Небеско да нам дарује. Јер зато је Господ и дошао на земљу, постао Човек, живео са људима, учио људе, основао Цркву Своју и оставио је међу нама да би људи у њој могли да живе по Закону Божијем, да се спасавају и да постану, сутра када одавде пођу, грађани Царства Небескога. Нека је срећна и Богом благословена слава оцу Василију, игуману овога манстира, његовој братији и свима вама, браћо и сестре, који сте данас дошли овде». Овогодишњи свечар заједно са манастиром била је Снежана Петрушевић из Лешка. Колач за следећу годину узели су Јустин и Данијела Величковић из Лепосавића. Након литургије у трпезарији конака приређан је ручак за све присутне.

Извор: Епархија рашко-призренска