Свечани Божићни концерт у Мостару

У препуном дому Херцега Стефана Косаче у Мостару одржан је свечани божићни концерт и пријем, другог дана Божића са почетком у 20:00 часова. Присутни су били представници римо-католичке Цркве, исламске вјерске заједнице, градоначелник града Мостара г.Љубо Бешлић са сарадницима, премијер ХНЖ г.Срећко Борас са више министара и сарадника, савјетник пресједавајућег Вијећа Министара БиХ г.Срећко Бурсаћ, представници дипломатског кора, многобројно свештенство, монаштво и вјерни народ града Мостара и наше Епархије.

Епископ ЗХиП г.Григорије је све присутне одушевио својом бесједом, у којој је рекао:

Добро вече, Христос се роди!

Празник је рођења Христовог и стога смо уприличили наше сабрање овдје, да подијелимо радост Божића једни са другима, и са свима који у нашим животима имају своје мјесто - дијелећи блискост вјере, опредјељења, или простора који насељавамо. Велика је утјеха свима нама у овоме свијету то што је Господ ради нас људи и ради нашег спасења постао човјек, и пролазећи кроз сопствене патње и болести, ми знамо да је и Он боловао у овом свијету, подносио тугу и плакао, чак, био пљуван, шибан и понижаван. Али се патњом не одузе ни један дио радости којој тежимо и хрлимо, и у њој дочекујемо овај празник у коме је љубав добила лице.

Ми као Његов народ и као заједница која вјерује у Њега хоћемо да будемо као Он, и то би била наша порука вечерас, једина права и једина човјека достојна. А то значи да живећи у овом свијету хоћемо да будемо радост за овај свијет, да живећи у овом граду хоћемо да будемо радост за овај град. Хоћемо да будемо као повјетарац тих и ненаметљив, као плодотворна киша послије суше. Желимо да будемо они којима се други радују и они који се радују другоме. Хоћемо да будемо као Он Који није гледао ко је ко, него је гледао какво је чије срце, као Он који је волио свакога, чак и оне који нису вољели Њега. Хоћемо да будемо као Христос, као Исус, као Онај Који је претрпио све, па чак и смрт да би показао љубав.

Данас славимо празник Његовог Оваплоћења, а то значи да славимо дан када је љубав добила лице, у њој нема више фикције и кроз Њега и у Њему знамо шта је то љубав права. Љубав је жртва, љубав је трпљење, љубав је смирење. Љубав је наш Бог, који нам дарује љубав и који нам тражи љубав, и ништа друго од нас Он не тражи. Није то бог који тражи да испунимо закон, напротив он је Бог кога су законици распели зато што је био Љубав. Зато је, браћо и сестре, љубав не датост него задатост, прије свега вама, православним хришћанима који овдје живите и који слушате ријеч ваших учитеља у вјери. Љубав вам није дата само него и задата, и дужни сте за њу да се борите и њу да показујете ако хоћете да се зовете великим и светим хришћанским именом.

Радост нам је и благослов и милост је Божија у томе што имамо изванредну сарадњу са хришћанима западног обреда, са римокатолицима у лицу њиховог бискупа и у лицима свих њихових свештеника. То је велика радост Божија да они у нама виде оне који вјерују у Христа и да ми вјерујемо и видимо у њима оне који вјерују у Христа. Врло је коректна и похвале достојна и сарадња са вођама исламске заједнице, са уваженим муфтијом. Нарочито је важно и добро што сви управитељи овог града откако смо овдје - а већ је то много година послије рата - у нама гледају људе који су по «обличју и лику» створени, људе који нису нека бића родом из безимених и незнаних пространстава.

Али се морамо научити да покажемо и то како ми хоћемо да будемо конститутивни и конструктивни елеменат овог друштва, и морамо да кажемо управитељима овог града: ми хоћемо да будемо овдје и ми желимо да будемо овдје на корист овога града, али тако да то не буде у корист наше штете. Наравно никада и ни у чему до сада нисмо наилазили на велике и намјерне опструкције. Постоје правне зачкољице које сметају, али оне ће се полако и сигуран сам нашим стрпљењем и нашим трпљењем превазилазити. Оно што је најважније да знају управитељи и они који се баве политиком, ма које националности да су, јесте то - да наша вјера и наша заједница никад неће ићи у том правцу да утичу на државу, али ћемо најнормалније и најприродније очекивати да држава штити наша људска права; ми се никад нећемо одрећи тога да градимо друштво и да будемо конструктвини фактор у уздизању друштва. Да не помињем безбројна имена оних који су то овдје раније чинили; само нека међу њима - Шола, Ћоровић, Шантић и многи други - већ довољно говоре.

Овај град је комплексан, сложен, град са великом историјом, великом културом, великим памћењем, али ја бих се усудио да кажем и са великом будућношћу. И ми хоћемо да учествујемо у радости изграђивања те будућности зато што смо тако силно учествовали у његовој прошлости. Овај град је сличан оним много већим и много значајнијим градовима који су познати широм свијета - као што је Јерусалим, као што је Цариград или Истамбул, градови сложени, али градови састављени и направљени тако да показују како је сложен и многострук и живот у овом свијету.

Данас на Божић, увијек и изнова како су нас наши Свети Оци учили, постављамо нови почетак. Рекли смо ову ријеч вечерас и вама и људима који нису из наше заједнице а који код нас живе, и можемо све говорено да сажмемо у једну реченицу - нећемо бити срећни ако било ко око нас буде несрећан. И знамо и то да су сви наши наши сусједи, били они Хрвати римокатолици, или муслимани Бошњаци учени и научени тако да нема среће у несрећи другога. Зато се радујемо, зато се надамо, зато смо вечерас овдје заједно и хвала вам свима због тога.

У пригодном програму су учествовали црквени хор „Свети Василије", етно група „Свети Димитрије", мр Саша Стојановић, проф Љиљана Рајевић, проф Миљан Гутовић, проф Стојанка Гудељ и Љубица Капор. Програм је водила Биљана Бокић. На пријему и послужењу у галерији дома чула се пјесма до касних ноћних сати.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка