Таленат, вера и музика

У просторијама Дах театра (ОШ Петар II Карађорђевић, школе у којој се тренутно налазе просторије Математичке гимназије, пошто су радови на реновирању њене зграде увелико у току), одржано је 8. априла 2009. године предавање на тему ТАЛЕНАТ, ВЕРА, МУЗИКА нашег познатог уметника, музичара, композитора и мултиинструменталисте Слободана Тркуље. Организатори овог више него уобичајеног сусрета су професори Математичке гимназије: професор филозофије Олга Даковић, физике Вишња Јовановић и веронауке Павле Аничић.

Био је то нешто више од судара два света: Математика се срела са Музиком у потрази за Истином, а она се налази само на једном месту, у Царству Небеском. Сала је била препуна, а интересовање велико. Предавању је присуствовао и један број професора ове школе, на челу са директором Срђаном Огњановићем. За ту прилику, и поред многобројних обавеза у иностранству, нашао је времена да дође и професор Владимир Драговић, наш истакнути научник и претходни директор ове школе.

Не би се могло рећи да су млади слушаоци на почетку били спремни да саслушају госта. Све је личило на један од касних поподневних часова на коме мотивације да се нешто чује и сазна готово и нема. Пред Слободаном више него тежак задатак - да кроз тај жамор и грају убаци реч Господњу. И поред пар упадица са стране, храбро пробија своју животну причу која је живо сведочење како вера и истрајност могу помоћи талентованим људима да дар који су добили од Бога развију и усаврше у његову славу и да се пробију кроз многобројна искушења, а нарочито када се налазе далеко од завичаја. Са разним духовитим опаскама, благим скретањем са теме, млади уметник је све више пленио пажњу свог несташног аудитиријума. Када је дошао до дела приче у коме почиње његово познанство са оцем Војиславом Билбијом, након кога се запутио путевима Православља, ученици су већ увелико упијали сваку његову реч. У даљем излагању, Слободан је истакао како су му вера, а понекад и познати српски инат, помогли да преброди тешке тренутке који су следили: бомбардовање Србије 1999. године, а посебно сатанизација Срба у светским медијима. Ипак, његова прича није се везивала само за ту тренутну искривљену слику која је пореметила односе међу многим људима, него и за уздизање изнад целе те ситуације. Пријатељство између њега и његовог најбољег пријатеља из Холандије је више него светао пример за то.

Предавање је завршено музичким нумерама Слободана Тркуље и његовим заједничким наступом са ученицима Математичке гимназије који су заједно освирали стару македонску песму Јовано, Јоване. А на крају, просторијама Дах театра одјекивале су речи песме:

Небо моје,
хајде сиђи доле,
ту на груди моје,
што се теби моле!

Вишња Јовановић, професор физике у Математичкој гимназији