Вести из епархија

О савесним пастирима и неодговорним портпаролима

Импресиониран сам брзином којом је Његово Преосвештенство Епископ западноамерички Максим одговорио – за мање од једног дана – на мој коментар, насловљен „Опасни портпароли”, објављен 20. марта, а написан поводом његовог саопштења од 16. марта текуће године. Нисам, међутим, нимало импресиониран ни садржајем његовог муњевитог одговора под насловом „О питањима пастирским и портпаролским” ни онтологијом без етике која из њега провирује, па ни тоном и маниром његовог „дискурса”. Да укратко објасним! Читав одговор је уствари свесна замена тезâ: на моје суштинске примедбе епископ Максим не одговара или одговара делимично и селективно, а притом игнорише моја запажања о могућим крајњим последицама његових ставова. Добар део мога текста представљају и њему упућена питања, не само реторичка већ и стварна, срачуната на разjaшњење како еклисиолошко-канонских претпоставки његовог приступа теми тако и неизбежних закључака који из таквог приступа произилазе. Он та питања заобилази. Ваљда са небопарних висина својих богословских прозрења сматра да и не заслужују неки осврт. А ако их и узме у обзир, доживљава их као напад на њега и на његову еклисиологију. Читав његов методолошки поступак бих описао једним – помало грубим, али упечатљивим – поређењем, чији нисам аутор већ сам га чуо од других: коњ је четвороножна животиња, а зебра је слична четвороножна животиња, па из ових премиса закључујемо да у свом „наративу” можемо да говоримо час о коњу час о зебри, како нам кад одговара. Или, да узмем мало достојанственији пример: човек је, по Платону, „двоножно живо биће без крила”, а представник једне врсте из породице најразвијенијих примата њему је сличан и сродан, како физиолошки тако и еволуционо (ако је веровати „јединој научној теорији”), па их, већ по потреби „дијалога”, можемо повремено подвести и под заједнички именитељ. Укратко, како за себе рече један рашчињени и распамећени лажни „ревнитељ Православља”: „Вољ’ ти Драган, вољ’ ти Антоније!”

Пачиста недеља у манастиру Самограду

Пачиста недеља у манастиру Самограду
Пачиста недеља у манастиру Самограду
Пачиста недеља у манастиру Самограду
Пачиста недеља у манастиру Самограду

У другу недељу Часног поста познатој као Пачиста недеља, на празник Светог Софронија Јерусалимског, 24. марта 2019. године, света Литургија је служена у храму Светог Пантелејмона у манастиру  Самограду.

Исповест новосадског свештенства

Исповест новосадског свештенства
Исповест новосадског свештенства
Исповест новосадског свештенства
Исповест новосадског свештенства

После јутарњег богослужења у понедељак треће седмице Часног поста,12/25. марта 2019. године, у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду свештеници архијерејског намесништва новосадског првог приступили су светој тајни исповести.

Владика Митрофан посетио гроб епископа Саве (Сарачевића)

Владика Митрофан посетио гроб епископа Саве (Сарачевића)
Владика Митрофан посетио гроб епископа Саве (Сарачевића)
Владика Митрофан посетио гроб епископа Саве (Сарачевића)
Владика Митрофан посетио гроб епископа Саве (Сарачевића)

Током посете парохији Светог Саве у Едмонтону, Његово Преосвештенство Епсикоп канадски др Митрофан посетио је гроб владике Саве Сарачевића на гробљу манастира Покрова Пресвете Богородице у Блафтону, Алберта. Епископ Сава (световно име Јован Сарачевић) рођен је 22. фебруара 1902. године у селу Љутовници у близини Београда. Средњу школу је завршио у Чачку и Крагујевцу, а Правни и Богословски факултет у Београду. После Другог светског рата доселио се у Америку. Као Епископ едмонтонски Руске Заграничне Цркве служио је од 1958. до упокојења 30. јануара 1973. године.