У Бриселу служен молебан за народ на Косову и Метохији

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа западноевропског Господина Луке, у недељу 24. фебруара 2008. године, после Свете Литургије одржан је молебан у Храму Свети Сава у Бриселу за страдални народ наш на Косову и Метохији.

Свету Лутургију и молебан предводио је парох бриселски протојереј - ставрофор Јаков Марковић са Ђаконом Душаном Марковић, уз присуство већег броја парохијана, анђеолско појање хора предвођени Госпођом Радмилом Поповић, мирис тамјана и црквена звона,сви смо се у један глас помолили Господу за спас своје браће и сестара на Косову и Метохији.
Ту једногласну молитвену поруку мира и добре воље најбоље је илустровао наш прота рекавши:

Браћо и сестре,
... У души су нам Косово, Кнежев завет и светосавски наук. Зар бисмо без тих највећих вредности свог народа опстали, толиких векова одвојени од матице. Данас целокупно српство у расејању носи једно име: Косово. Свуда, у овим тешким тренуцима, с достојанством понављамо: поносни смо што смо Срби, поносни смо на род свој. То нико неће моћи никад да промени, ни за какве паре, ни у име било које и чије демократије. Када би којим случајем било другачије, а неће и не може бити, како бисмо изговорили имена својих дедова и очева, како бисмо погледали деци својој у очи. Никада већа одговорност није пала на једно поколење, колико је та одговорност пала на ово наше поколење! Никада српско расејање није на себи носило већу одговорност за судбину свога народа колико је данас носи! Тешко нама ако не будете на висини те одговорности! У најтежим приликама - били смо, али сад, сад треба да се покаже да ли смо стварно истински носили бреме и крст свога народа и свој крст, сада ће да се покажу плодови нашега труда, наше муке и нашега страдања и изгнанства. Ако је неком народу било предодређено да се кроз векове, зарад идеала правде, вере и слободе, жртвује - онда је то био наш српски народ: од косовских великомученика и часног Кнеза до данашњих српских новомученика. Али ма колико мондијализам и нови поретци трзали од Грачанице, Пећке патријаршије, Високих Дечана, од Белог Анђела и Симонидиног вида, од немањићки плавог, од мајке Југовића и лековитог кондира Косовке девојке, памћење нам не могу истргнути, А док је тог памћења, биће и нашег имена, и наше истине. Гледајући истини у очи, наш нас Свети Патријарх српски, господин Павле, само опомиње како је хришћански праштати, не смемо заборавити. У овом времену зла, смрти, рушења и паљевина, прогона и отимачина, Патријарх српски јесте наш најпоузданији сведок. "Кад би оснивање наше независне државе и њено одржавање и напредак били могући само злочином, ја бих пре пристао да нестане не само велика, него и мала Србија и сви Срби заједно са мном, него што бих пристао на нељудско и нечовечно. Ето, то за мене значи косовски завет и определење за царство небеско". Ово су те мудре Патријархове речи и њима је све речено......
...... Не могу да закључим, а да се још једном и много пута пред Вама и са Вама не помолим: Боже, праштај нам и спаси наш српски народ и чувај унуцима сан дедова. Помози, Свети Саво, да се пред светом усправимо, чиста образа и душе, да дедови почивају у миру, а унуци кроз будућност сачувају име.

Амин - Боже дај.

У Бриселу, 25 фебруара 2008. Весна Марковић