У Републици Српској покренута акција за помоћ Србима на КиМ

Са благословом Епископа бањалучког Г. Јефрема у Републици Српској је организована акција за помоћ Србима на Косову и Метохији. Тим поводом је у Бањалуци боравио Епископ рашко-призренски Г. Артемије са својим сарадницима. Црквена општина Лазарево Епархије бањалучке, која је покретач ове акције, уприличила је конференцију за штампу, на којој су учествовали Владика Артемије и госпођа Светлана Стевић. Објављујемо транкрипт са те конференције у целини.

Уводинчар: Поздрављамо вас у име одбора за помоћ Србима на Косову и Метохији црквене општине Лазарево у Епархији бањалучкој. Као што знате од 1. новембра у Републици Српској је у току акција «Кад би хлеба било више» - акција прикупљања помоћи за Србе на Косову и Метохији. Позивом на телефонски број 1415 од 1. до 30. новембра дарујемо једну марку за помоћ Србима на Косову и Метохији. Тим поводом, поводом промовисања ове акције, али и детаљнијег упознавања о стању, борби и страдању Срба и Цркве на Косову и Метохији, са нама су данас Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Артемије, отац Варнава и протиница Светлана Стевић, предеседница епархијског удружења «Мајка девет Југовића» која се стара о четири или пет народних кухиња на Косову и Метохији.

Молим Преосвећеног Владику да узме реч.

Владика Артемије: Помаже Бог свима. Ја, као што знате, нисам први пут у Бањалуци. Био сам ту до сада више пута, и овога пута захваљујући благослову вашег Епископа, а мога брата у Христу Владике Јефрема, ја сам поново овде са вама и пред вама, а поводом, као што сте чули, те добротворне акције за помоћ српском народу на Косову и Метохији.

Наш народ на Косову и Метохији, то сигурно знате и пратите, већ више од десет година живи у веома тешким и ненормалним приликама и условима. Ми, Епархија рашко-призренска, трудимо се да нашем народу помогнемо на сваки начин да би преживели и остали на својим огњиштима на светим косовско-метохијским просторима.

Одмах после немилих догађаја деведесет девете године показала се потреба за отварањем једне народне кухиње за угоржени народ у новобрдском крају. И уз помоћ наше организације «Мајке девет Југовића», коју води протиница Светлана Стевић, отворили смо прву народну кухињу која је опслуживала преко триста и нешто корисника.

Током наредних година ситуација се није поправљала, него је бивала све тежа и тежа, и тако се појавила потреба за отварањем и нових народних кухиња. Пре једно месец дана отворена је и четврта у селу Кормињане, тако да ове четири народне кухиње опслужују преко хиљаду корисника свакога дана.

Најпре смо почели уз помоћ браће Грка, једне госпође Софије из Солуна, која је заиста у почетку много помагала, а онда смо почели добијати помоћ и од нашега народа са разних страна, из саме Србије, као и од верника Епархије бањалучке и читаве Републике Српске, као и нашега народа из дијаспоре - из иностранства. Тако до сада, Богу хвала, успели смо да одржимо у животу ове народне кухиње, али и да одржимо и сачувамо наш народ на тим просторима, јер да није било ове помоћи, кроз народне кухиње, многи од њих би били принуђени или да напусте Косово и Метохију, или да до сада буду упокојени, јер просто нису имали од чега да живе.

Ми смо у име своје и у име тога народа који користи услуге наших кухиња веома захвални свима који на било који начин доприносе или су доприносили тим потребама нашега народа. Ево у Србији, тамо, већ годину дана и више, иде акција «Један СМС за један оброк гладнима на Косову и Метохији», а у новије време, ево, и акција «Када би хлеба било више» проширила се и на Републику Српску.

Мислим да ће ова акција која је сада овде започета и која ће трајати до краја месеца новембра, да ће у многоме допринети опстанку ових народних кухиња, а вероватно и отварању још неке, јер има потреба и у другим крајевима Косова и Метохије, не само у Косовском Поморављу где су ове четири кухиње отворене. Има потреба и на другим местима па ћемо гледати све што будемо могли да уз помоћ коју добијемо омогућимо да и остали наш народ тамо где је потребно има ту помоћ и ту услугу.

Вама хвала што сте дошли да пренесете нашу поруку, да пренесете ову акцију да би народ био упознат са тим и да би се према својим моћима одазвао на тај позив. За сада толико, ако буде било питања ми ћемо се радо одазвати и одговорити на њих.

Светлана Стевић: Ја бих прво да поздравим све присутне. Хвала вам што сте дошли у оволико великом броју, то само показује да је Косово и Метохија још увек главна тема што се тиче Срба ма где они живели.

Ја бих, пошто је Владика већином све рекао о народним кухињама, само напоменула да је прва отворена у селу Прековцу, општина Ново Брдо, тренутно храни преко 520 корисника. Друга је у селу Речану - Косовска Каменица. Трећа је у Витини и обухвата шест витинских села и четврта је у селу Кормињану, такође општина Косовска Каменица.

Морам да истакнем да је ово трећа акција у Републици Српској, у Бањалуци. Прву смо повели давне 2005. године када смо били приморани да затворимо народну кухињу у селу Прековцу, јер нисмо имали средстава да продужимо рад и да тим нашим Србима омогућимо да остану и опстану на Косову и Метохији.

Захваљујући филму под истим називом који носи и ова акција «Кад би хлеба било више», прикупила се јако велика помоћ из Бањалуке која је стигла на Косово и Метохију и спасила кухињу у Прековцу, а и помогла да се отвори нова кухиња у селу Речану која тренутно храни 120 корисника.

Наша сарадња са Бањалуком и Епархијом бањалучком није прекидана, значи још увек, ево и дан данас траје, са почетком ове акције. Ја се надам да ће и даље трајати, ако не у оваквој врсти акција, онда у братској љубави која нас везује.

Да кажем само још и то да деведест посто људи не узима храну у самим кухињама, него се дистрибуција те хране врши на одређене пунктове, тако да у селу Кормињану човек дневно пређе и до 110 километара развозећи храну да би људи добили и храну и хлеб у току једног дана. Оброк садржи 750 милилитара по једној особи, јер нисмо у могућности да дневно делимо оброк три пута, него дајемо 750 милилитара, то јест једна особа одједном прима три оброка из кухиње за цео дан. Значи, он прима количину хране која је од тренутка примања до сутрадан довољна да би, ето, сутрадан изашао поново на пункт са тим кантицама и примио ту храну.

Питање: Колико је потребно новца мјесечно да би се кухиње одржале?

Светлана Стевић: Па знате како, јако је тешко говорити о тим цифрама. Морам да нагласим да је више од 22 милиона динара прикупљено путем СМС-а у Србији. Та цифра о којој је Владика мало пре говорио од 1000 до 1200 људи увек варира. Значи, неки месец се појави преко стотинак људи који дођу интервентно да моле да се приме на храну, а већ други месец имамо ту бројку која је смањена. Значи, оријентационо говорећи, без хлеба, само за храну за четири народне кухиње треба негде око 2500 евра. Само за храну, без хлеба.

Морам да напоменем и то да је у селу Прековцу, тачно пре три године, отворена и пекара где су кумови црквена општина Лазарица и одбор при тој цркви заједно са оцем Јованом, наравно уз благослов Владике Јеферма којем се ја овом приликом топло захваљујем.

Питање: Какав је тренутно живот Срба на Косову и Метохији, каква је ситуација?

Владика Артемије: Већ десет година се ништа ново не догађа, али сваким даном и сваког месеца је живот све тежи и тежи, јер је и притисак све већи у циљу да се тај народ примора или да напусти Косово и Метохију, или да призна такозвану «независну републику Косово» која је пре скоро две године, биће у фебруару, самостално и једнострано проглашена. Наш народ још увек пружа отпор томе али многи, вероватно не могући даље да издрже, продају своје куће, своја имања и одлазе са Косова и Метохије. Тако да имамо тај процес да их још увек више одлази са Косова него што има повратника на Косово, иако резолуција Савета безбедности предвиђа право свих проганих да се врате у своје домове. Нажалост, они имају право, а немају могућности и услова да би то право искористили.

За ових десет година, од прогнаних 250 хиљада, једва ако се вратило један посто прогнаних Срба на Косово и Метохију. У међувремену је много више отишло и одлази свакога дана.

Питање: Какав је положај Српске Православне Цркве тренутно и шта је са имовином која јој је припадала?

Владика Артемије: Српска црква је увек делила судбину свога народа. Када је страдао народ страдала је и Црква, и тако је и данас на Косову и Метохији. Нама је за ових десег година порушено и оскрнављено преко 150 цркава и манастира. И црквена имовина је да не кажем разграбљена, али користи је други, а не Црква. Црквене зграде су углавном порушене, тако да је Црква у веома тешком стању. Многе наше цркве наше су у веома жалосном положају. Неке су претворене у депоније, у смеће и тако даље, тешко је уопште о томе говорити.

Уводничар: Прилика је, заиста, да подијелимо радосну вијест и са нашим гостима, а и са вама, јер великим дијелом и ви сте заслужни за то. За, ево, три дана трајања акције, акција је почела, дакле, првога - у недељу, па до јутрос у девет часова укупно 18568 позива је регистровано на телфонски број 1415. Заиста, захваљујемо се вама новинарима, вашим кућама, на безрезервној медијској подршци у овој акцији. Позивамо вас да и даље наставите да пратите ову акцију и пружате информације о њеном току. И желим да вас позовем вечерас да заједно испратимо и дешавања у Народном позоришту Републике Српске. Дакле, у 19 часова Његово преосвештенство владика Артемије ће бесједити о доброчинству и братској љубави. Приказаћемо и нови кратки филм о животу Срба на Косову и Метохији «Кад би хлеба било више» други дио, а заједно са нама ће бити и дјечји хор «Свети Георгије» из Звечана. Хвала вам још једном што сте дошли на ову конференцију.

Извор: Епархија рашко-призренска