У Сијетлу пронађен нациста из јединице која је убила 17.000 цивила у Србији

Министарство правосуђа САД затражило да се одузме држављанство затворском стражару (86), који је био и преводилац тајне полиције у окупираном Београду. Егнер је у фебруару 2007. признао да је учествовао у спровођењу масе грађана Србије који су потом убијани на Старом сајмишту

Последице Другог светског рата још се осећају, макар кроз закаснела открића ондашњих злочина и потоњих, с њима повезаних, деликата. Овде је, тако, Министарство правосуђа сада повело поступак да се одузме америчко држављанство Петеру Егнеру (86), за кога се у службеном документу тврди да је - од априла 1941. до септембра 1943. - био припадник нацистичке јединице која је ликвидирала више од 17.000 цивила у Србији.

Према том сведочанству и тумачењима, Егнер је био затворски стражар и преводилац у тајној полицији под вођством нациста у окупираном Београду, у организацији која је, како се наводи, крајем 1941. убила 11.164 грађана, махом српских Јевреја и Рома и осумњичене за комунистичку активност, а почетком следеће године и 6.280 српских Јеврејки и деце. Као локације тих ликвидација означени су ондашњи концентрациони логор на Старом сајмишту и „место за стрељање на Авали".

Наводи се и да су током два месеца 1942. затвореници свакодневно систематски угушивани угљен-моноксидом у специјалним возилима којима су жртве одвожене до масовних гробница. Припадници те „покретне ликвидаторске групе били су професионалне убице" које су волеле „свој посао, да усмрћују мушкарце, жене и децу", изјавио је рабин Марвин Хајер, из лосанђелеског огранка Центра „Симон Визентал". Многи су, додао је у разговору за АП, били „волонтери" и пријављивали се да буду егзекутори „да би добили ванредна следовања цигарета, салама и алкохолних пића".

Егнер треба да буде протеран, да судски одговара за почињене злочине и да остатак живота проведе у затвору, каже Хајер. И закључује: „Поодмакле године у којима је не треба да изазивају сажаљење према њему." Ако буде депортован из ове земље (тренутно је настањен у северозападној савезној држави Вашингтон), ми ћемо, а и други, тражити да буде позван на кривичну одговорност ма где се нашао, додао је за „Сијетл тајмс".

Није извесно - шта следи. „Нема начина да се Егнер у САД позове на кривичну одговорност, можемо једино да тражимо да не заслужује да буде држављанин САД", изјавила је истом листу Лора Свини, портпарол Одељења за истраживања случајева у којима су овдашњи појединци учествовали у нацистичким активностима за време Другог светског рата.

У објављеним подацима из Егнерове биографије примећују се „рупе". Каже се да је рођен у бившој Југославији, али не и у коме месту, да је у САД дошао 1960, али не и одакле. Америчко држављанство добио је 1966, али није пријавио да је био члан поменуте нацистичке службе, чиме се лажно представио, што је један од битних разлога за одузимање држављанства, а као други такав правно формулисани разлог узима се и чињеница да се учешћем у „транспортима смрти" исказао као неморална особа...

Његов адвокат Роберт Гибс из Сијетла преноси да поднесак министарства не терети Егнера да је лично убијао или злостављао. Настоји да брањеника оправда и као човека који „већ скоро 50 година живи у САД, где се његовом понашању ништа не замера".

И садашње комшије кажу да немају примедбе на Егнера, али... „Нико ко је учествовао у ужасним нацистичким поступцима не заслужује да задржи америчко држављанство", каже Ели Розенбаум, директор Одељења за специјалне истраге у Министарству правосуђа. „Сијетл тајмс" се потрудио да додатне појединости прибави од људи који су се дружили са Егнером. По тим верзијама, он се из Орегона („где је често играо голф") пре две године преселио у суседну савезну државу Вашингтон „да би био ближе осталим члановима породице". Прича се и да је познаницима говорио како га је 1943. ранио „борац српског покрета отпора", а да је потом био „официр за везу" (без назнаке - чији) у Данској...

Најновији контакт с њим је начинио новинар агенције Асошијетед прес. Егнер је само потврдио свој идентитет, али је рекао да „ништа не зна" о захтеву америчког министарства. Из докумената тог ресора произлази да је Егнер у фебруару 2007. признао да је учествовао у спровођењу масе грађана Србије који су потом убијани на Старом сајмишту и на Авали.

Остају бар две загонетке. Зашто досад ништа овде није откривено или предузето против Егнера и шта би, после вероватног одузимања држављанства, могло да се очекује?

Србија ће тражити изручење Егнера

Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије јуче је контактирало са директорком Историјског архива Београда Бранком Прпа, како би била прикупљена сва потребна документација о злочинима Гестапоа на Старом сајмишту у Београду током Другог светског рата, рекао је јуче „Политици" Бруно Векарић, портпарол Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије. Историјски архив Београда има богату документацију о злочинима нациста и очекује се да се у тој грађи пронађе име Петера Егнера.

„Разговарали смо и са америчком амбасадом у Београду, јер прво морамо проверити да ли се против Егнера у САД води кривични поступак, или само поступак због кршења имиграционих закона. Уколико се у Америци не води кривични поступак, онда ће српско тужилаштво ставити захтев за спровођење истраге, наложити расписивање потернице за Егнером и тражити његово изручење Србији", рекао је Векарић и додао да ратни злочини не застаревају и да откривање нацистичког злочинца после после 65 година показује да се нико не може сакрити иза времена.

М. Пантелић, А. П.

Извор: www.politika.co.yu