Вече српско-руског братства у Блектауну

У недељу, 4. новембра 2007. године, викенд различитих активности у организацији српске Цркве и српских клубова у Сиднеју крунисан је манифестацијом Вече српско-руског братства одржаном у парохији Свети Никола у Блектауну. Као што је раније најављивано, тог дана је у Блектауну одржано прво званично дружење Срба и Руса у Аустралији у организацији наших помесних Цркава. За тако блиске народе звучи заиста невероватно да до сада нису имали овакве активности, али ако се чекање икоме исплатило онда смо то дефинитивно ми доказали прошле недеље.

Пограм је отворила председница Црквено школске општине Свети Никола у Блектауну, госпођа Анђела Јанковић, која је поздравила присутне госте, на челу са Високопреосвећиним Архиепископом Г. Иларионом из руске и преосвећеним Владиком Г. Иринејом из српске Цркве у Аустралији. Међу уваженим гостима било је и свештенства из обе помесне цркве, затим његова ексленција генерални конзул републике Србије господин Александар Бесарабић са супругом, као и представници свих других постојећих друштвених сталежа у нашој заједници у Сиднеју. Након госпође Јанковић, присутнима се пригодном беседом обратио домаћин вечери, локални парох, протојереј ставрофор Ненад Ђурашиновић. Отац Ненад подсетио је на заштитничку улогу Русије над нашим народом, позвао Србе на захвалност а Русе на даљу помоћ, све нас на молитвено јединство у Христу и верност Јеванђељу. Отац Ненад осврнуо се и на данашњу ситуацију са србским Крајинама, са Републиком Србском и са Косовом и Метохијом, и поново позвао «старијег брата» да помогне малом и слободољубивом народу да сачува своје парче слободе.

Уследио је наступ црквеног хора из Блектауна, појачан са неколико чланова чувеног лазаричког хора, а под вођством ђаконице Иве Борисављевић - Чолић. Ово је био не само први јавни наступ новооснованог хора, већ и први јавни наступ у Аустралији госпође Борисављевић - Чолић, у отаџбини признатог и високоцењеног музичког прегаоца. Хор је извео три копмозиције које су показале очигледно јединство два народа, не само у вери као најважнијем изразу, већ и у култури и историји, развоју језика и цивилизације.

Након наступа србског хора, а пре представљања руског парохијског хора из Кабрамате, присутнима се обратио и Владика Иринеј, који је поздравио и благословио иницијативу блектаунске парохије да се наши народи ближе повежу и у дијспори. Као што смо напоменули, након Њ.П. епископа Иринеја, наступио је руски хор под вођством господина Николаја Куљикова. Руски хор такође је одушевио публику, а посебна радост свих присутних Срба била је у чињеници да је наш новоосновани хор у свему равноправно парирао или чак и водио испред руског, који су увек некако били узор ка којем се стреми.

Након руског хора присутне је благословио и топлим речима им се обратио Архиепископ Г. Иларион који подсетио је да су Срби уствари Русима старија браћа, јер смо ми примили хришћанство неких стотињак година раније, и да се они увек угледају на нас колико се ми уздамо у њих. Беседа Архиепископа Г. Илариона одисала је велико љубављу према србском народу, као и чврстом вером у вечно братство у Христу наших народа.

Ђакон Саша Чолић је, праћен од оба хора, отпојао многољествије за обојицу Владика и тиме привео крају онај део програма који је наглашавао наше јединство у вери и отворио пут другом делу који је наглашавао јединство и у крви, пореклу и читавом цивлизацијском искуству. Најпре је србски хор извео композицију «Тамо далеко», да би затим два Руса Константин и Владимир Бурлутски, који су иначе чланови србског хора, извели песму «Косовски фронт». Песма припада једном млађем московском бенду а настала је у време бомбардовања Србије и посвећена је свим руским добровољцима који су изгинули бранећи Србију и Републику Српску у Отаџбинским ратовима. Сам Архиепископ Г. Иларион касније је коментарисао како се ова песма не може слушати без суза у очима. Након њих двојице на сцену је, такође са гитаром, изашла госпођа Мирјана Амановић која је извела неколико руских песама на србском језику, као и једну на руском, а као велико финале овог дела програма на сцени су се појавиле једне од најмлађих блектаунских парохијанки, Ања и Катарина, које су отпевале песму «Ој Косово».

Уследио је наступ српских и руских фолклорних трупа који су приказали делове народних традиција. Наступили су најпре «Руски Сувенир», затим «Каленић» и на крају фолклорна група из Српске Народне Одбране. Управо када је читав програм требало привести крају, као изненађење за све, појавило се троје младих Руса. Сима са хармоником који је пратио Марију и Лизу које су певале руске народне песме. Какаљинка је подигла све присутне на ноге а атмосфера братства и доброг расположења досегла је свој врхунац. Наравно, дружење се наставило и дубоко у ноћ а за време срдачних поздрава и растајања, Руси су уз велику захвалност дали и чврсто обећање да ће већ колико сутра почети да раде на припремама да се следеће овакво дружење организује у некој њиховој парохији и да ће се потрудити да узврате гостопримство.

фото: Радивоје Мачковић

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска